Umetnost u obrazovanju

Umetnost u edukaciji je neophodna. Njena osnovna namena je stimulisanje ljudskih čula i ljudskog uma i duha, ali u edukaciji igra drugačiju ulogu. Uči nas da se vežbom dolazi do savršenstva, da je istrajnost važan faktor za uspeh, kao i da pravom motivacijom možemo ostvariti sve. Utiče na razvoj socijalne i emocionalne inteligencije, poboljšava motorne veštine i sposobnosti i doprinosi povećanju samopouzdanja.

Kreativnost

Kreativnost je vrlo važan faktor kako u svakodnevnom životu, tako i u obrazovanju. Mnogobrojna istraživanja pokazala su da dolazi do suzbijanja kreativnosti nigde drugde no u školama. Od samog početka formalnog obrazovanja deca se vaspitavaju da rade isto što i njihovi vršnjaci. Ograničavanjem kreativnosti dolazi do ugrožavanja ličnog identiteta. Deca nailaze na prepreku ispoljavanja svojih emocija i nisu u stanju da samostalno ispolje svoju kreativnost. Naučeni su da idu stopama svojih roditelja ili vršnjaka misleći da je to pravi put, ali sve što bi trebalo da urade je da prate svoje srce. To je najbolji način da dođu do uspeha.

Ako dete kroz praksu nauči da razmišlja kreativno to će mu pomoći u budućnosti školovanja. Postaće nezavisna osoba i moći će samoinicijativno da se obrazuje, da stvara bez ikakve prepreke. Njegove mogućnosti neće biti ograničene.

Motorne veštine

Deca koja se bave umetnošću, bilo to sviranje nekog instrumenta ili slikanje, imaju znatno bolju motoriku. Jednostavne stvari kao držanje četkice za slikanje ili šaranje papira voštanim bojicama su bitni elementi za razvijanje motornih veština. Napredak se javlja učešćem u vannastavnim aktivnostima i učestvovanjem u raznim radionicama.

Samopouzdanje

Kada dete odlično savlada neki predmet, njegovo samopouzdanje raste, ali mnogo više raste učešćem u aktivnostima koje iziskuju kreativno razmišljanje. Pevanje na sceni ili uloga u školskoj predstavi može učiniti dete vrlo ponosnim na sebe i punim samopouzdanja. Javni nastup je savršen način da dete radeći nešto zabavno izađe iz svoje zone komfora i napreduje u pogledu emocionalne inteligencije, odnosno radi na podizanju samopouzdanja. Deca pod uticajem umetnosti lakše iskazuju svoje kreativne sposobnosti.

Foto: KidsBaron

Vizuelno učenje

Crtanje, slikanje i vajanje doprinosi razvoju vizuelno-prostorne inteligencije, naročito kod male dece. Umetnost uči decu kako da interpretiraju, kritikuju i kako da koriste vizualne informacije. Takođe ih uči da od istih prave odluke zasnovane na njima. Istraživanje je pokazalo da se više može naučiti kada je nešto vizuelno predstavljeno nego kroz čitanje teksta.

Foto: Pexels

Donošenje odluka

Umetnost rešava problem kritičkog razmišljanja. Kako da izrazim ovaj osećaj kroz ples? Kako da odglumim ovu ulogu? Naučiti kako napraviti odgovarajući izbor i doneti pravu odluku uticaće na dalje obrazovanje, kao i na druge aspekte detetovog života.

Foto: Kiddie Matters

Istrajnost

Iz ličnog iskustva znam koliko zahtevna i puna izazova može biti umetnost. Kada sam učila kako da sviram gitaru, bila sam toliko isfrustrirana što nisam uspevala da naučim jednu kompoziciju da mi je malo falilo da odustanem. Ali nisam to dozvolila sebi. Smirila sam se i sutradan krenula od samog početka. Posle nedelju dana savladala sam tu kompoziciju. Veoma je važno da budete istrajni u bilo čemu što radite, jer upornost se isplati. Ovakav stav definitivno će važiti za kasniji život, pogotovo tokom profesionalne karijere kada ćete nailaziti na razne prepreke i izazove za koje morate naći načina da prevaziđete.

Foto: Pixabay

Fokus

Kada se trudite da istrajete kroz crtanje ili pevanje ili pak pokušavate da naučite nešto, fokus je imperativ. Za bilo kakav uspeh koncentracija je temelj. Fokusiranjem se uči strpljenje, smirenost, kao i sabranost. Najbolji način za to je umetnost — na zanimljiv način vežbate da ostanete staloženi i u isto vreme stvarate prelepo delo.

Foto: Pexels

Kolaboracija

Mnoge vrste umetnosti zahtevaju grupni rad. Kroz muziku i glumu deca uče da rade kao jedno. Muzički bend, školski hor ili pozorišna trupa, zahtevaju da deca rade zajedno. Kompromisom se dolazi do najvišeg uspeha, a to se postiže kolektivnim radom. Deca na ovaj način uče da je njihov doprinos grupi sastavni deo uspeha, iako nemaju vodeću ulogu.

Foto: Pixabay

Odgovornost

U grupi, svako ima svoju ulogu koja nosi odgovornost sa sobom. Ako ne obave određeni zadatak ili nešto pogreše, deca moraju da shvate da je važno preuzeti odgovornost za to što su uradili. Greške su sastavni deo života. Decu treba učiti kako da prihvate grešle, poprave i nastave dalje, jer im to umnogome pomaže u toku perioda odrastanja.

Foto: Everyday Family

Motivacija

Poslednje, ali ne i najmanje bitno — motivacija. Unutrašnja motivacija je cilj uspeha. Nije bitna ocena u školi, pohvala komšinice ili pare od babe i dede za odličan uspeh, bitno je koliko nas ono što radimo ispunjava. Sopstvena želja za radom je to što nas pokreće i tera da zablistamo. Kroz umetnost motivacija se ispoljava željom za perfekcionizmom. Ako dete želi da nauči da savršeno crta portret svoje mame, pravom motivacijom će to i uspeti.

Foto: Pexels
Kako ti čini tekst?
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *