Besplatno obrazovanje – java ili san?

Poznato je da obrazovanje ima značajnu funkciju u svakom društvu. Prema sociologu Talkotu Parsonsu, ono je most između porodice i društva kao celine. Zbog važnosti obrazovanja, svaka vlast je želela i želi da odredi njegovu koncepciju i sadržinu, kako bi pojedinci prihvatili vrednosti i norme sistema.

Tako je na primer spartanski zakonodavac Likurg sastavio 885. godine pre nove ere državni ustav i njime definisao vaspitanje i obrazovanje Spartanaca. Prema njemu, dete pripada državi, a ne roditeljima, pa je i vaspitanje omladine stvar države. Spartansko obrazovanje važilo je samo za decu vladajućeg sloja i bilo je strogo selektivno. Do sedme godine dete se vaspitavalo kod kuće, a nakon toga bi dečaci ušli u javne vaspitne ustanove u kojima bi počinjali državno vaspitanje koje je trajalo do osamnaeste godine. Glavna sredstva vaspitanja bile su gimnastičke vežbe, borbene vežbe i vežbe sa oružjem. Deca su spavala nepokrivena na rogozu, išla su bosa i gologlava, a hrana je bila skromna. Kazna šibanjem bila je vrlo svirepa, dok je izražavati bol smatrano sramotom. Čitanje, pisanje i znanje uopšte cenili su vrlo malo, ali su uvažavali praktičnu osposobljenost uma i snalažljivost. Više o tome možete čuti u ovom TED govoru.

Iako se ovakvi primeri retko viđaju danas, neki od glavnih izazova obrazovanja su ostali nepromenjeni – kako pružiti svima obrazovanje, kada pored same volje za učenjem treba izdvojiti i pozamašna novčana sredstva za udžbenike i ostali školski pribor? Nekada su to bili papiri i pera, malo modernije sveske i udžbenici, a od skoro laptopovi, kompjuteri i drugi pametni uređaji.

U šta uložiti novac?

Aleksandar Kavčić je rođen 1968. u Beogradu, gde je završio matematičku gimnaziju i prve četiri godine studija na Elektrotehničkom fakultetu Univerizeta u Beogradu, zatim je diplomirao na fakultetu u Bohumu, u Nemačkoj. Doktorat je odbranio na Univerzitetu „Karnegi Melon“ u SAD-u, a doktorski rad će mu promeniti život. Njegov patent – čitač magnetskih memorija, nezakonito je koristila globalna kompanija „Marvel“. Profesor Kavčić ih je tužio i posle višegodišnjeg suđenja dobio spor i odštetu od 750 miliona dolara. Planira da deo tog novca iskoristi da podari svim učenicima iste mogućnosti za napredak i podrži razvoj srpskog obrazovanja u kome vidi jedinu šansu za izvlačenje zemlje „iz duboke krize” i dovođenje u stanje da se nosi sa svetskom konkurencijom. Tako je Fondacija „Alek Kavčić“ pokrenula je ideju o besplatnim udžbenicima i njihovu izradu, jer kako navode: „Treba obezbediti deci besplatne udžbenike, da i deca onih koji nisu imućni imaju nove komplete i budu spremna za školsku godinu„.

Izvor: Nova.rs

Tema je u javnosti izazvala ogromnu medijsku prašinu, a na njihovom sajtu postavljeni su udžbenici za koje tvrde da će ostati tu i uprkos tužbi između privatnih izdavača udžbenika i Fondacije „Alek Kavčić“. Iz Zavoda za udžbenike za BBC na srpskom kazali su da je Kavčićeva fondacija kupila knjige od njih i da sve imaju licencu, što znači da nema prepreka za korišćenje. Kavčić objašnjava da na sajtu postoje udžbenici koji su pisani za Fondaciju i da su sa tim autorima honorari dogovoreni unapred, a da ne zavise od broja prodatih ili skinutih primeraka. U čemu je onda problem?

Kakva je trenutna situacija?

Odluku o tome ko će tačno imati pravo na besplatne udžbenike svake godine donosi Vlada Srbije. Njome se predviđa i koji će udžbenici biti obuhvaćeni ovim programom u narednoj školskoj godini i za koji razred biti deljeni besplatno, kao i uslovi i kriterijumi na osnovu kojih učenik dobija besplatne udžbenike. Odluka se donosi u skladu sa, kako se navodi u Zakonu o udžbenicima, „raspoloživim sredstvima budžeta Republike Srbije“. Roditelji odnosno staratelji školama šalju prijave za besplatne udžbenike uz odgovarajuće dokaze da deca zaista imaju pravo na njih i u školskoj 2021/2022. godini je za ove namene u budžetu Ministarstva opredeljeno 700 miliona dinara.

Pravo na besplatne udžbenike o trošku države imaju svi učenici iz porodica koje primaju novčanu socijalnu pomoć, učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji osnovno obrazovanje stiču po individualnom obrazovnom planu, učenici koji to ne čine po individualnom planu, ali imaju potrebu za prilagođavanjem (uvećan font, Brajevo pismo, elektronski format), kao i treće i svako naredno dete u porodici. Šta je potrebno priložiti kao dokaz o ispunjenosti uslova možete videti ovde.

Izvor: sajt Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja

Presek stanja

Obrazovanje je jako važno za razvoj svakog čoveka u društvu u kome živi i radi, a život je pun nepredvidivih dešavanja i neadekvatnih uslova u raznim segmentima, zbog čega je cilj obrazovanja da od deteta napravi čoveka koji će moći da se bori sa tim na socijalno poželjan način i bude okrenut svestranom razvijanju. Škola mora biti okruženje koje detetu pruža mogučnost za ostvarenje sposobnosti, osećaj topline i razumevanja, da jednostavno ohrabri dete da nastavi da daje sve od sebe jer to na kraju ispati. Međutim, koliko je motivisano to dete koje nema udžbenike zbog njihove visoke cene? Takođe, situacija u kojoj smo se našli početkom 2020. godine dovodi u pitanje i dostupnost drugih sredstava poput računara, interneta, televizora, pametnih telefona, kako za učenike tako i za nastavnike.

Jedna od preporuka je da se obezbede upravo besplatni udžbenici za svu decu, što će s druge strane olakšati i samim roditeljima koji moraju da izdvoje, bar 15 000 dinara za jedan komplet udžbenika. Ako je osnovno obrazovanje u Srbiji obavezno, onda treba dati svoj deci jednake šanse da nešto nauče i uspeju. Više o tome možete čuti u dokumentarnom filmu „Udžbenički kartel“, Borisa Malagurskog koji analizira istoriju Zavoda za udžbenike, tržište udžbenika u Srbiji i inicijativu Fondacije „Alek Kavčić“ za besplatne udžbenike.

Kako će se završiti „saga“ o besplatnim udžbenicima i da li se „domovina brani knjigom“, kao što reče naš pesnik Ljubivoje Ršumović, nastavićemo da pratimo i obaveštavamo vas putem Instagrama i Fejsbuka.

Do tada, čitamo se🥰 

Kako ti čini tekst?
+1
14
+1
1
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *