Država u školi📋

Kad si mali, svi ti pričaju da je tvoj jedini posao škola, i zaista – najveći deo dana provedeš u njoj. Nekad ti se može učiniti kao država, čiji su stanovnici profesori, učenici i radno osoblje. Dodatna sličnost je što postoje različite podele u školi, kao npr. na učenički parlament, školsko veće, sekretarijat, računovodstvo, pravnike, psihologe, klubove i sve to su na neki način kao državne ustanove i ministarstva. Slično kao što građani mogu demokratski da se udružuju, naša školska “država“ daje pravo učenicima da se udružuju u parlament.  Znači, ako ćemo zvanično, učenički parlament je formalna institucija koja predstavlja i zastupa glas učenika škole i učestvuje u donošenju odluka koje se tiču učenika🤷‍♀️

E sad, šta sve ovo znači u prevodu? Pa, „država“ nam zvanično dozvoljava da se udružimo i utičemo na kvalitet vremena provedenog u njoj, ali džaba ako ne znamo svoja prava, obaveze i načine rada! Klasična vlast 😅 Kako bismo se detaljnije informisali o funkcionisanju te naše „države“ i njenih „organa vlasti“, naš Unbox tim je seo sa Darkom Pavlovićem, predsednikom parlamentna Pravno – poslovne škole iz Niša da istražimo državni zakon i praksu (čitajte učeničke parlamente srednjih škola😅), da vidimo šta se tu zapravo krije.  Kažu da su dve glave pametnije od jedne, zato hajmo u tumačenje! 

Parlament pod lupom zakona 🧐

U skladu sa Zakonom o osnovnom i srednjem obrazovanju, u svakoj školi se organizuje učenički parlament, koji joj predlaže svoj program rada, u skladu sa Zakonom. Način rada učeničkog parlamenta određuje se aktom škole. (Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju; član 23; stav 1,2 i 3)

Šta je to sve u praksi? Kako to parlamenti objašnjavaju? Naša “država” to objašnjava zakonima sa brdom dvosmislenih reči ali ne brinite, tu je Darko koji nam daje malo bolji uvid😉

„Svaki parlament ima svoj statut kog mora da se drži i da ga poštuje. Tako radimo i mi. Naša strategija rada, akcije koje organizujemo, akcije u kojima učestvujemo, sve to mora da bude u skladu sa statutom i uvek moramo da se držimo toga. Tako da sva ovlašćenja parlamenta zavise od statuta. Njime je propisano koja su zaduženja i ovlašćenja koja parlament treba da obavlja. Naravno, ono glavno zaduženje je u stvari da parlament treba da predstavlja učenike škole, da zastupa njihove interese i da im bude na raspolaganju kada god im je to potrebno.“

Kako parlament u ovoj našoj državi funkcioniše?

Pa, ako pratimo gore navedeni zakon, biraju se dva člana parlamenta po odeljenju i glasanjem se utvrđuju. Parlament vodi predsednik, koji se takođe bira glasanjem, a njegovi najbliži saradnici su potpredsednik i zamenik predsednika. Pored ove tri funkcije, u parlamentu imamo funkciju blagajnika koji je zadužen za budžet i finansije parlamenta i zapisničara i zamenika zapisničara koji vode zapisničarsku svesku. Pored ove osnovne podele uloga, parlament se može dodatno unaprediti na razne druge načine – kao na primer radne grupe, ali pre svega mora da funkcioniše složno i da svi rade kao tim, jer je svaki glas važan!

“Od ove školske godine u parlamentu smo uveli i timove zbog lakšeg i efikasnijeg rada. Prvi tim koji smo uveli još na početku školske godine je PR tim, tim koji je zadužen za vođenje društvenih mreža, kao i promociju parlamenata. Ostale timove smo skoro uveli, tako da trenutno radimo na njihovom razvoju i napretku“, kaže Darko i objašnjava zanimljiv način podele unutar njihovog parlamenta koji je uprkos vanrednim okolnostima i ove godine organizovao brojne aktivnosti. 

Sve se može kad se hoće!

Dakle, znamo šta je parlament, kako funkcioniše i kako stoji pred zakonom ali šta zapravo možemo kao parlament? Šta možemo sa tim znanjem? Pa da idemo u akciju naravno! Aktivnosti i plan parlamenta su predloženi, ali to može biti bilo šta. Ako znaš da crtaš, možeš organizovati radionicu! Ali možda i nešto više 😉

„S obzirom da nas je i ove školske godine zadesio virus korona, parlament sve svoje aktivnosti mora da organizuje u online formatu. Mnogo manje mogućnosti za akcije imamo sada kada smo online, ali i pored toga mi smo uspeli da i ove godine budemo aktivni i pružimo učenicima ono što oni žele. Na samom početku školske godine uveli smo jednu (sada već tradicionalnu) akciju. Jednom mesečno organizujemo lajv na kom pozovemo specijalnog gosta koji sa našim tim liderom PR tima razgovara na različite teme. Prvi lajv je bio na temu Erasmus razmena, a naš specijalni gost je bio Mihailo Mitić, student koji je bio na 10 razmena u različitim zemljama. Drugi lajv je bio sa našom mladom, poznatom glumicom Jelenom Kosarom, koja je govorila na temu motivacije mladih. Imali smo još par lajvova, a naravno svaki lajv smo sačuvali na našem Instagram profilu, tako da može i sada da se pogleda. Pored toga, ove školske godine smo napravili i kviz na temu opšte informisanosti koji je izašao na aplikaciji FunPark2019 koji je do sada odigralo 130 igrača i koji i dalje može da se igra.  Za njega smo imali i nagradu – besplatan kurs stranog jezika na akademiji Oxford. Takođe, organizovali smo i nagradni konkurs za najbolju novogodišnju fotografiju, a nagrada je bila besplatno profesionalno fotografisanje.“, kaže Darko koji je čak i u vreme pandemije uspeo da drži svoje „ministre“ na okupu i da ih motiviše.

Dosta ste pročitali, a mi dosta pisali, pa je došao red na aktivaciju! Neće i ne treba biti politička kampanja, ali ako imamo priliku da udruženi promenimo nešto ili utičemo na to probleme, zašto da ne? Fali nam IT  obuka – napravimo obuku! Hoćemo da posetimo stranu zemlju i da je upoznamo – krenimo onda odmah! Ne razmišljajmo odmah o riziku ili neuspehu jer radimo zajedno. Ako se ne uspe, pa šta? Idemo dalje iliti malo i političke kampanje: „brže, bolje, jače!“

Ako ikad posumnjate u sebe, setite se reči Teodora Ruzvelta : „U bilo kom momentu odlučivanja, najbolja stvar koju možeš da uradiš je dobra stvar, sledeća najbolja stvar je pogrešna stvar, najgora stvar koju možeš da uradiš je ništa.“