Evropski parlament mladih (EYP)- prvi deo

U anketi koju smo sproveli na našem Instagram profilu, 67% ispitanika reklo je da zna šta znači skraćenica EYP, dok je čak 63% njih reklo da poznaje ljude koji jesu ili su bili uključeni u njihov rad, a 75% bi želelo i samo da se oproba. Ali, da li ti znaš šta je EYP?

EYP, ili drugim rečima Evropski parlament mladih, predstavlja neformalnu, apolitičnu, neprofitnu i nevladinu organizaciju koja je usmerena na neformalno obrazovanje kroz pripremu mladih da budu informisani i uključeni u bitne teme koje se tiču današnjeg društva. O radu samog parlamenta razgovarali smo s dvoje njegovih članova- osamnaestogodišnjim Aleksandrom Nešovićem iz Beograda i Milicom Marković iz Niša.

Naime, sam parlament mladih osnovan je 1987, dok je u Srbiji nastao tek 2006. godine i sada broji preko 180 aktivnih članova. Trenutno u sastavu ima oko 40 zemalja Evrope, a sam njegov rad i struktura bazirani su prema modelu pravog Evropskog parlamenta. Na nivou Srbije postoje tri regionalne kancelarije– u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, pri čemu svaka ima svog koordinatora, zaduženog za „upravljanje“ i organizovanje (ne)formalnog druženja članova.

Kada je reč o „formalnom druženju“, ono se odvija tokom zasedanja na kom delegati (odnosno učesnici) treba da, u zavisnosti od teme komiteta (grupe delegata udružene pod jednom temom), traže probleme u Evropi i razmišljaju na koji način bi ih rešili a potom, debatuju svoje rezolucije (dokumenta koja sastavljaju delegati a sadrže problme i njihova moguća rešenja), pri čemu ostali komiteti postavljaju pitanja, drže određene govore i na kraju glasaju za ili protiv, kako bi se videlo hoće li rezolucija biti usvojena. Što se samih zasedanja tiče ona mogu biti regionalna, internacionalna i outreach vikendi.

Regionalna zasedanja, kako im i samo ime kaže, se održavaju u gradovima u kojima postoje regionalne kancelarije, pri čemu delegati mogu biti i oni koji žive u okolnim mestima, s tim da im smeštaj nije obezbeđen. Ovaj tip zasedanja traje ukupno 4 dana, s tim da je prvi dan namenjen za zvaničnike (organizatore, ranije članove EYP-a), dok na preostala 3 učestvuju i delegati. U okviru ta tri dana, prvi je namenjen međusobnom upoznavanju, treninzima i podučavanju. Tokom drugog dana delegati rade u grupama, pri čemu su podeljeni u sedam komiteta gde svaki ima posebnu temu, koji oni unutar tima obrađuju i pišu rezoluciju. Poslednjeg dana se održava odbrana rezolucija i glasanje.

Outreach vikendi su kraća zasedanja koja se održavaju samo tokom vikenda, dok su internacionalna najduža i ujedno najređa, a ove godine, marta meseca, je jedno od njih održano u Novom Sadu i obuhvatilo je delegate iz oko 30 država. Ono što je važno napomenuti je da se ova zasedanja plaćaju, pri čemu iznos zavisi od ekonomske situacije zemlje iz koje delegati dolaze. Još jedna zanimljivost je da, rezolucije koje budu izglasane na internacionalnim zasedanjima, mogu biti poslate u Berlin gde se prosleđuju pravom Evropskom parlamentu na dalje razmatranje.

Kako izgleda struktura EYP-a u Srbiji i sam proces prijema novih članova, kao i ko može sve da se prijavi, ali i kada će prijave biti otvorene, možeš pročitati u narednom tekstu!

Do tada,

#čitamose! 👨‍⚖️