Faks vs. Srednja 1: osnovne razlike

Uskoro završavaš srednju, planiraš da upišeš fakultet, ali nemaš pojma kako on funkcioniše? Pitaš se u čemu se i koliko razlikuje od srednje škole? Koliko traju predavanja, a koliko pauze? Da li svako ima pravo na menzu i od kad do kad su dostupne čitaonice? E pa, više ništa ne moraš da se pitaš, jer ti je naš tim omogućio da odgovore na najčešća pitanja u vezi sa ovom temom pronađeš na jednom mestu!

Naime, prilikom prelaska iz osnovne u srednju, može se reći da ti je sve poznato: časovi traju po 45 minuta (osim ako nije vandredno stanje 😒), između svakog je odmor od po 5, 10 ili 20 minuta i to u određeno vreme… Ali zato, na prelazu iz srednje na faks, ti maltene da uopšte i nemaš pojma šta te tačno čeka! Čuo/čula si za neka predavanja, pauze, mezne, skripte, ali ipak nisi dovoljno informisan/informisana, te ne znaš kako sve to u stvari funkcioniše (osim ako nemaš starijeg brata/stariju sestru ili nekog poznanika sa kim si mogao/mogla da pričaš o tome 😉). Pre svega, trebalo bi da znaš da na faksu predavanja mahom traju duplo duže nego u srednjoj, ali ne brini – imaćeš i pauze, mada ne uvek u isto vreme, već u zavisnosti od tvojih predavanja za taj dan. 

Pauze obično traju 15 ili 30 minuta, mada se ponekad nađe i neka od po 2 ili čak 3 sata! Složićeš se da je to dosta vremena koje možeš iskoristiti na mnogo različlitih načina, poput sedenja u kafiću ili nekoj obližnjoj klupici, šetanja po kraju… Ili umesto toga možeš isprobati neke od pogodnosti koje većina fakulteta nudi, kao što su čitaonice i menze! 😎  

Kao što si do sada već i verovatno čuo/čula, skoro svaki faks ima svoju čitaonicu, tako da ti eto jedne odlične ideje kako da, ukoliko nemaš ništa drugo na pameti, iskoristiš te dugačke pauze! Bez brige, čitaonice su dostupne svim studentima i imaju određeno radno vreme. Isto tako, ukoliko misliš da je na nekom drugom fakultetu bolje opremljena, možeš je slobodno posetiti, s tim što moraš imati na umu da pri ulasku treba da ostaviš ličnu kartu ili indeks, što prestavlja neki vid propusnice.

Međutim, šta ako ti je dosadilo učenje, te bi, umesto toga, radije otišao da nešto prezalogajiš? Još ako bi uz to želeo/želela da se družiš sa ekipom, a opet ne udaljavaš previše od faksa, onda su menze prava stvar! Većina fakulteta ih poseduje i izuzetno su pristupačne (obroci se mogu naći za svega 60-70 dinara i uz to ih svakodnevno ima po tri, za koje je namenjeno po nekoliko sati u toku dana). Doduše, pravo na njih imaju samo oni koji su na budžetu, ali svakako iako ne budeš bio/bila, dobro je znati kako funkcionišu, jer se nikada ne zna kada će ti zatrebati. Što se tiče same kupovine obroka, prilikom nje koristiš posebne kartice i one se, ukoliko si i iduće godine na budžetu, obnavljaju, tako da ne moraš da uzimaš novu. 

E sad, što se tiče onog „dosadnijeg“ dela koji podrazumeva učenje, sigurno znaš da za mnoge predmete imaš skripte, pa nećeš morati da učiš po 800 strana za jedan ispit. Mada, i tu moraš biti oprezan, jer ne one prolaze kod svakog profesora, te je dobro da ih, ukoliko još uvek ne znaš ko je kakav, kombinuješ sa stručnim knjigama kako ne bi rizikovao odmah na samom početku (posle, kad se već „uhodaš“, znaćeš ko je kakav, tako da neće biti problema 😉). 

Da, eto još jedne ogromne razlike- u školi si imao udžbenike iz kojih si imao da naučiš po par lekcija za test/ispitivanje, a na faksu te za svaki kolokvijum/ispit čeka mnogo, mnogo više gradiva, ali nikako nemoj da očajavaš! Ako uspevaju drugi, uspešćeš i ti!

Što se tiče predmeta (ili kurseva, kako se drugačije nazivaju), svakako se i te kako razlikuju od fakulteta do fakulteta, ali ono što je zajedničko svakom su izborni predmeti sa kojima si se do sada već vrlo dobro upoznao/upoznala, bili to građansko i veronauka ili od igračke do računara i narodna tradicija. Znaš i sam/sama da se oni „biraju“ i da ti zaključna ocena od njih ne zavisi. Barem je tako bilo u srednjoj. Naime, na faksu se oni vrednuju isto kao i bilo koji drugi. Da bi uopšte znao/znala koji da odabereš, na samom početku semestra profesori održavaju predstavljanje ponuđenih izbornih predmeta za taj semestar, nakon čega imaš otprilike 7 do 10 dana da se opredeliš koji želiš da slušaš i polažeš, naravno, u skladu sa onim što te interesuje i za šta smatraš da si „sposoban/sposobna“. 💪

Osim predavanja, u okviru svakog faksa postoje i vežbe, kao i praksa. Šta je šta i u čemu je razlika? Naime, ukoliko pričamo o vežbama, njih je moguće imati iz skoro svakog predmeta i one traju tokom celog semestra (nešto slično jednom polugođu u srednjoj) ili cele godine, u zavisnosti od toga da li je predmet jednosemestralni ili dvosemestralni.

S druge strane, praksa se odvija u vidu bloka, tačnije, jedne čitave nedelje u kojoj posećuješ predviđene ustanove i nju ne možeš imati iz svakog predmeta. Većinom se održava na starijim godinama studija, u institucijama, tačnije firmama koje posećuješ sa svojim predmetnim profesorom ili asistentom koji ti, na neki način, tamo samo „prave društvo“, dok se zaposleni trude da sa tobom podele svoja znanja i iskustva, ali ti i objasne kako posao generalno funkcioniše. 

Nadamo se da smo uspeli da ti barem malo približimo kako izgleda faks i na koji način se razlikuje od srednje. Sigurni smo da još uvek imaš mnogo pitanja, ali ne brini, jer ćeš ubrzo dobiti još odgovora! Da, dobro si pročitao/pročitala! Uskoro te očekuje novi tekst o fakultetu i svemu onome što te na njemu čeka, zato redovno posećuj naš Instagram i Fejsbuk profil kako bi bio siguran/sigurna da nećeš propustiti nastavak!