Kako samopouzdanje utiče na znanje

Samopouzdanje je kvalitet koji većina nas želi da ima. Kada neko govori samouvereno, donosi smele odluke ili jednostavno odaje osećaj samopozdanja, obraćamo pažnju. Samopouzdanje je suštinski element uspeha u svakom aspektu života, od održavanja zdravih odnosa i dobrog mentalnog zdravlja do uspeha u školi ili na poslu.

Da li je samopouzdanje samo dobar osećaj ili ima nešto više od toga? 🤔

Verovali ili ne, studije su pokazale da zapravo postoji veza između samopouzdanja i moždane aktivnosti. Realno, koliko puta ste i sami uspeli da dobijete višu ocenu na ispitivanju, samo jer ste samouvereno „prodali“ priču, iako niste toliko učili?! Kako samopouzdanje utiče na vaš mozak i na percepciju nivoa znanja, pročitajte u nastavku! 😉

Šta je zapravo samopouzdanje?

Naučnici su dugo pretpostavljali da bi deo mozga koji se zove orbitofrontalni korteks (OFC) mogao da igra ulogu u samopouzdanju. OFC je uključen u kognitivni proces donošenja odluka i takođe se smatra da igra značajnu ulogu u emocijama. Ima široke veze sa limbičkim sistemom, koji je uključen u emocije i pamćenje. U studiji iz 2014. godine, istraživači su pronašli dokaze da su pacovi čiji su neuroni u OFC-u bili isključeni pokazali narušeno poverenje i bili nesigurni prilikom donošenje odluka. OFC u ljudskom mozgu je malo složeniji od toga, ali istraživači veruju da igra istu ulogu.

Druga studija iz 2017. godine je otkrila da su greške u društvenom predviđanju (razlike između očekivane reakcije u određenim situacijama i reakcije koju zaista dobijemo), kao i promene u samopoštovanju koje su rezultat toga, bile vezane za delove mozga koji su važni za učenje i vrednovanje. Istraživači su otkrili da su greške u tom društvenom predviđanju zapravo ključna komponenta u određivanju samopoštovanja, to jest da promene u samopoštovanju ne zavise samo od toga da li se dopadamo drugim ljudima, već i od toga da li očekujemo da ćemo im se dopasti. 😁

U kontekstu učenja, ovo znači da nam samopouzdanje pada ako mislimo da znamo i da smo naučili, a povratna reakcija od profesora u vidu ocene to ne isprati, iako smo mi samouvereni da znamo.

Kako samopouzdanje utiče na mozak?

Studije snimanja mozga pokazale su da kada razmišljamo pozitivno, aktiviramo „vrednosna područja“ mozga (delove mozga koji su uključeni u nagradu, motivaciju i zadovoljstvo) zbog čega se osećamo bolje. To znači da uvežbavajući sebe da razmišljamo pozitivnije, možemo povećati svoje samopouzdanje. Jedna neuronaučna studija iz 2016. godine je otkrila da kada se osoba u stanju visokog samopouzdanja ili osoba koja se tom trenutku oseća dobro nagradi, njihov nivo samopouzdanja se povećava. Isto tako, ako se osobi sa visokim nivoom samopozdanja „sruši sneško“ oštrom kritikom, u tom trenutku njen nivo samopouzdanja pada. 🤯

U skladu sa našom temom učenja, to znači da kada nam prilikom ispitivanja tokom kojeg mislimo da sve super pričamo i da ćemo da dobijemo 5, nastavnik da 3, bez realnog obrazloženja, mi biti manje samopouzdani prilikom odgovaranja kod njega na dalje. Manje ćemo da se angažujemo kad učimo i pokazivaćemo manje znanja, jer nam je palo samopouzdanje da ćemo moći da dobijemo veću ocenu.

➡️ Dakle, nije baš istina da veće znanje znači veće samopouzdanje, već i te kako može da važi obrnuto, kako zbog manjka samopouzdanja možemo da pokažemo manje znanja nego što realno imamo.

Kakva je situacija kod tebe? 🤔 Da li ti se nekad desilo da znaš, ali da se ne osećaš samopouzdano i da zbog toga ne iskažeš svoj pun potencijal? Možda je situacija bila suprotna – da nisi znao/la toliko, ali si samopouzdano prodao/la priču i dobio/la 5? 💯

Piši nam svoje iskustvo u komentarima!

Do tada,

#čitamose 🧠 😎