Ljubav i ljubav (za aktivizam)

Postoji mnogo razloga zašto mladi, pogotovu srednjoškolci, treba da se uključe u vannastavne aktivnosti i postanu generalno aktivniji u svojim lokalnim zajednicama. Neki ističu sticanje novih znanje i veština, nova iskustva, putovanja, osećaj odgovornosti i naravno kontakte, prijatelje i saradnike koji su nam i te kako potrebni u životu.

Za Anastasiju Janjić i Vukana Petkovića doduše, motivacija za aktiviranje bila je ljubav. 💗 Par srednjoškolaca iz Bujanovca je u aktivističke vode ušao zajedno i sve vreme to rade zajedno, podstičući jedno drugo.

Aktivizmom su počeli da se bave pre četiri godine i od tada do danas su pohađali dosta radionica i treninga iz oblasti društvenog delovanja, učestvovali u ekološkim akcijama kao što su čišćenje velike deponije na ulazu u Bujanovac i otvaranje i promovisanje Kućice solidarnosti u ovog gradu. Sa grupom 484 učestvovali su u i na razmeni učenika u Švajcarskoj i pohađali njihove radionce tokom godinu dana.

“Mladi se uglavnom žale na ono što im smeta u gradu, a ništa ne preduzimaju da to reše. Na primer, u Bujanovcu je previše smeća na sve strane, ne postoje organizacije koje bi aktivirale mlade, kao ni prostor u kome bi oni mogli da se okupljaju kako bi se družili i osmišljali neke korisne i kreativne stvari. Moji vršnjaci uglavnom samo komentarišu loše stvari i planiraju kako da odu iz grada”, kaže Vukan. Anastasija smatra da je u Bujanovcu još uvek problem postojanja predrasuda na polju interkulturalnosti, kao i zapostavljanja potreba mladih od strane rukovodstva grada, ali ističe da postoji prostora za napredak ukoliko se mladi udruže.

“Bujanovac je, kao mali grad, idealan za bavljenje aktivizmom, mnogo je lakše nego u velikim gradovima, zato što se vesti brzo šire i za svako planirano dešavanje brzo svi čuju i mogu da se uključe„, ističe Anastasija. „Pored toga, ovaj grad je izazovan (zanimljiv) za društveno delovanje i zbog multinacionalnosti, jer je mnogo zanimljivo kada upoznajemo nove ljude, učimo njihov jezik, učimo o njihovoj kulturi, načinu života”.

Kako sami kažu, za najveći broj promena koje su se u poslednjih godinu dana desile u Bujanovcu zaslužni su upravo srednjoškolci i organizacije, ne odrasli ljudi na poziciji koji se često ni ne trude da menjaju grad na bolje, što je za njih nedopustivo. Ističu da upravo ovakva atmosfera navodi većinu mladih da misle da je bilo kakvo društveno aktiviranje ili vannastavno edukovanje u ovoj oblasti gubljenje vremena, koje radije provode sedeći u kafićima i ne radeći ništa. Ipak, oni u njemu i te kako pronalaze vrednost i mogućnost za lični i profesionalni razvoj.

“Baviti se aktivizmom znači zauzimati se za stvari koje su ti važne, a jako je bitno da svaki građanin ima pravo da slobodno iskaže svoje mišljenje i stavove o životu, a to se najbolje radi kroz aktivističko delovanje. Mene aktivizam konstantno menja i pomaže mi da budem bolja osoba, jer širim svoje vidike i sve posmatram drugim očima”, kaže Anstastija, dok Vukan dodaje da aktivizam za njega znači najpre rad na sebi, kako bi postao bolja osoba, a onda i rad u društvu, kako bi i ono postalo bolje za sve ljude koji ga čine.

“Svaka akcija, svaki trening, za mene je jedno novo iskustvo, koje me inspiriše na dalje delovanje i razvijanje. Jedno od iskustava kojih se za sada najradije sećam je Study Visit u Beogradu, na kome smo učestvovali sa vršnjacima Albancima i na kome smo jedni druge mnogo lepo upoznali i odlično se družili”, priča Vukan.

Posebno im je važno to što, osim podrške porodica, nastavnika i prijatelja, jedno drugo stalno podržavaju i podstiču na stalan rad na sebi. Zajedno i žele da nastave da se bave aktivizmom, i da u budućnosti, ako im okolnosti to budu dozvoljavale, imaju svoju, ili budu deo neke velike omladinske organizacije.

“Bez obzira na to što smo mladi, treba što ranije da počnemo da se borimo za svoje JA. Važno je da nikada ne odustanemo od svojih snova i sigurno možemo promeniti svet ako to zaista želimo i ako damo sve od sebe”, poručuje Vukan.

“Glas mladih se daleko čuje, a oni koji ga i ne čuju, treba da znaju da ćemo i mi jednog dana biti na njihovim pozicijama i uraditi sve što smo kao mladi planirali, a oni nam nisu dozvolili. Čitav svet se brzo menja, a meni je drago da sam deo grupe koja utiče na promene mišljenja, ukidanje predrasuda, prihvatanja stvari za koje ljudi i dalje smtaraju da nisu prihvatljive, uče ljude da vole jedni druge bez prepreka i zalažu se za najbitnije stvari – očuvanje prirode i mira u svetu”, kaže Anastasija.

Oni svojim vršanjacima poručuju da ne propuste priliku da se priključe nekoj aktivističkoj grupi ili urade makar male stvari za sebe i zajednicu u kojoj žive, jer je to šansa da se upoznaju novi, zanimljivi i ljudi sa istim pogledom na svet, da se steknu nova znanja i iskustva koja će promeniti i oblikovati njih same.

Iako uskoro kreću na studije, kažu da će nastaviti da se bave aktivizmom jer žele da im to bude sastavni deo života, šta god da odaberu kao svoju profesiju.

Koga interesantnog si ti upoznao/la na vannastavnoj aktivnosti, bilo da je prijatelj/ica ili nešto više? 🤔 Da li ti je ta osoba pomogla da se dodatno razviješ i izađeš iz svoje zone komfora? Pošalji joj ovu priču ili nam se javi porukom na Instagramu kako bismo vaše iskustvo možda podelili u nekom narednom tekstu.

Do tada,

#čitamo se 😊💕