Muzej informatike

Muzej, muzej, muzej! 

Kad neko kaže muzej, verovatno pomislite na brdo artefakata i statua. Ali, muzej na koji mi mislimo ima malo razigraniju atmosferu i puno pozitivne dečije energije! Reč je o Muzeju informatike, koji su pokrenuli nastavnici iz Osnovne škole u Lipiku, Marko Svijetličić i Martina Paukner! 

Kako bismo saznali više o ovom Muzeju i o njegovoj važnosti za zajednicu, deo Unbox tima je seo da popriča sa Markom i Martinom, a sa vama delimo šta smo saznali!

Izvor: Unsplash.com

Šta je Muzej informatike?

Muzej je naziv za ustanovu i zgradu u kojoj se čuvaju, proučavaju i izlažu – hronološki ili tematski – zbirke starina i umetnina, te prirodnjačkih, tehničkih i sl. predmeta. Da li je takav i ovaj muzej? Pa, ne baš.

“Muzej je nastalo spontano, ali ponajviše dogovorom. Sve smo aktivnosti zajedno smišljali  Martina i ja i komentarisali jedno drugome šta bi moglo da bude dobro, a šta nije dobro. Mislim da su dogovor i saradnja ključnu ulogu odigali u njegovom uspehu“, kaže Marko, jedan od osnivača Muzeja. 

“Muzej informatike je prostor u Dobrovcu, nadomak Lipika, koji predstavlja okruženje za neformalno učenje mladih kroz radionice. To je mesto gde učenici mogu sticati kompetencije i osim prikupljanja znanja, razviti svoje veštine i stavove, ali i zabaviti se i upoznati svoje vršnjake, tačnije korisno provoditi svoje slobodno vreme. U sklopu svojih aktivnosti, Muzej informatike je do sada imao četiri radionice od kojih su najznačajnije : ”Čišćenje računara“, “Izrada vrtne garniture“ i “Turnir retro igara“, kaže Martina, jedan od kustosa Muzeja, koja veruje da mladi ljudi u manjim mestima treba da imaju više prilika.

Radionice su ključna stvar muzeja za sada. Učenici tako dobijaju priliku da se kroz radove, istraživanje, delovanje, ali i druženje bave temama kojih nema u formalnom obrazovanju!

Kako je nastao Muzej?

Kao i mnoga sela u Srbiji, Dobrovac u Hrvatskoj se gasi. Mladi ljudi nažalost nemaju priliku za napredak i za učenje novih stvari. Mnogi pokušavaju da reše ovaj problem ali nijedan način nije povoljan na duge staze. Uprkos tom problemu, mnogi od njih kreću hrabro napred sa svojom inovativnom idejom!

“Muzej je zapravo u područnoj školi, pa je jedan od ciljeva zadržati decu u tom manjem mestu i privući novu decu da škola nastavi sa radom tj. da se održi zajednica. Čim ima dece koja idu u školu, nekako je sve življe” rekla je Martina. Muzej ima taj cilj da reši pitanje za koje se bore mnogi pojedinci, zajednice i političari, a to je “Kako zadržati mlade u manjim mestima?” Martina i Marko su takođe rekli kako imaju veliku podršku roditelja i da se čak oni sami odazivaju na radionice. Bitno je napomenuti da su ih lokalna vlast i preduzetnici prepoznali, a zatim donirali sredstva neophodna za rad muzeja.

Izvor: Sajt Osnovne škole u Lipiku

Mladi vide značaj muzeja jer im je pružena prilika i znanje. Otvoren im je um, kao i put ka daljem usavršavanju. Razvija se kritičko i logičko mišljenje. Mladi osećaju sigurnost u tom prostoru zato što kroz učenje i pravljenje novih stvari mogu da izraze svoje mišljenje bez predrasuda. “Zašto smatram da ima značaj celokupna priča oko muzeja informatike? Zbog podrške koje smo dobili, a ona je najvažnija. Postoji i značaj za mlade zato što se odazivaju na radionice, što znači da im koriste“, kaže Marko.

Koje su to nove stvari u budućnosti?

“Dalji koraci u bližoj budućnosti bi bili to da smo predvideli još jednu radionicu o retro igrama i prirpremamo završnu svečanost na kraju školske godine. Već razmišljamo o sledećoj školskoj godini i aktivnostima koje bismo mogli sprovoditi. Svakako će to biti ponavljanje nekih koje su se pokazale uspešnim i poučnim u dosadnašnjem radu, ali planiramo i neke nove. Martina i ja smatramo da je sve ovo zanimljivo za decu jer ona rado uče o prirodi i okruženju. Takođe, sada radimo na robotskoj ruci i nadamo se da ćemo je razviti tj. već je razvijamo.

Jako mi je drago što postoje mladi ljudi zainteresovani obrazovanje, mogućnosti za razvoj i napredak, tako da me to kao učitelja veoma raduje! Ponosni smo jako!“, kaže Marko.

Od početne ideje koja je bila pomalo vizionarska, Martina i Marko su uspeli da postignu sve što su zamislili, za decu, ali i za celokupnu zajednicu. Mladi se tu okupljaju, druže i uče. Njihove kolege su takođe veoma zainteresovane, tako da se više radionica na različite teme može očekivati od naredne godine. Nadamo se da će nastaviti da stvaraju i da će mladi ljudi u jednom opuštenom raspoloženju i veselju moći da uče o tehnologiji, tehnici, prirodi i ostalim zanimljivim stvarima. Kada prođe pandemija, verujemo da će se zabavljati i učiti u još većoj meri nego sada.

Ako imaš i ti neku ideju za projekat koji bi mogao da okupi tvoju lokalnu zajednicu, ili da doprinese rešavanju nekog društvenog problema, javi nam se, da vidimo da li možemo nekako da pomognemo!

Kako ti se čini tekst?
+1
1
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *