Obrazovanje Roma

Obrazovanje romske dece jedno je od najznačajnijih pitanja u nastojanjima da se poboljšaju životni uslovi i promeni socio-ekonomski položaj Roma. Obuhvatnost dece u pohađanju nastave je veća nego ranijih godina, ali je još uvek prisutan „romski sindrom” – neredovno odlaženje u školu i rano napuštanje školovanja. Sigurno ste upoznati sa činjenicom da mnoštvo romske dece uopšte ne pohađa školu ili je napušta u trećem ili četvrtom razredu.

Uzroci njihove male zastupljenosti u sistemu obrazovanja u Srbiji brojni su i kompleksni. Pre svega, romska deca nemaju nikakve uslove za učenje u uslovima u kojima žive i odrastaju, dok se, istovremeno, suočavaju s raznim problemima u školi. Oni se teško uklapaju u sistem osnovnog obrazovanja, ne poznaju dobro jezik na kome se odvija nastava, a zbog subjektivnih teškoća, brojnih predrasuda i diskriminacije vrlo brzo napuštaju školu, što se ogleda i na planu devijantnog ponašanja. Verovatno ste već sada u glavi stvorili sliku tako čestog prizora prosjačenja romske dece kraj semafora. Kako im pomoći i prekinuti život na semaforu?

Neki misle da bi mogućnost praćenja nastave na romskom maternjem jeziku dosta olakšala njihovo dalje školovanje, dok drugi smatraju da jezička barijera nije osnovna prepreka redovnom školovanju, već prvenstveno loš materijalni položaj porodice, nivo obrazovanja roditelja, tradicija, običaji i drugo.

Međutim, za Rome koji su čitav svoj život podredili pukom preživljavanju, školovanje dece nema posebnu vrednost. Zatvoreni u svoje etničke okvire, polupismeni i neobrazovani, oni ne mogu pomoći svojoj deci u postizanju boljeg uspeha u školi ili u profesionalnom napredovanju.

Pored toga, prisutna je nedovoljna posvećenost i motivisanost nastavnog kadra za poseban rad s romskom decom, kao i neprihvatanje i nerazumevanje specifičnog načina života Roma od strane šire društvene zajednice. Isključenost iz sfere obrazovanja uskraćuje romskoj deci jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na obrazovanje. Posledice isključenosti Roma iz obrazovanja na socijalnom planu ogledaju se u reprodukciji siromaštva i nedostatku bilo kakve perspektive za bolju budućnost.

Uključivanje romske dece u obrazovanje, kao i njihov opstanak u obrazovnom sistemu, podrazumeva senzitivizaciju školske sredine u pravcu interkulturalnosti i prepoznavanja specifičnosti njihovih obrazovnih potreba.

Za bolji doživljaj sopstvene efikasnosti i uspešniji korak ka inkluziji romske dece, značajno je jačanje profesionalnih uloga nastavnika kao partnera u pedagoškoj komunikaciji, afektivnoj interakciji, regulisanju socijalnih odnosa u odeljenju, kao i kompetencija za razvoj tolerancije i uvažavanja različitosti.

Ovo nam ukazuje da uključivanje i integrisanje dece, koja su pripadnici marginalizovanih grupa, u školski sistem predstavlja veliki izazov za naše obrazovanje. Da li je zaista moguće unapređivanje obrazovanja Roma? Šta predstavlja prvi korak u tom procesu? Ko je sve odgovoran?

Možda još uvek tražimo odgovore na ova pitanja, ali jedno sigurno znamo – neophodno je razumeti da nije problem samo u romskoj zajednici, nego i u društvu, pa su potrebni zajednički napori da bi se prevazišli vekovi nepismenosti, siromaštva, diskriminacije i marginalizacije romske etničke zajednice.

Kakvo je vaše mišljenje o položaju Roma u obrazovnom sistemu i da li smatrate da ga je ikako moguće poboljšati? Pišite nam u delu #pitajnas kao i na društvenim mrežama!

#čitamo se 🧐