Odliv mozgova iz ugla maturantkinje

Problem sa kojim se susreću mladi jeste dilema da li ostati u Srbiji ili pak otići u inostranstvo u potrazi za boljim životom. Srbija ima mnogo toga da ponudi — gostoprimive ljude, odličnu hranu, prelepe pejzaže, ali nema mogućnost zaposlenja, jer se ne ulaže u obrazovanje. Postoje mnoge države koje edukaciju stavljaju na prvo mesto kako bi unapredile status svoje zemlje, nažalost, Srbija nije jedna od njih. Stoga dolazi do odliva mozgova, gde mladi intelektualci napuštaju zemlju tragajući za sigurnijom budućnošću.

Istraživanje rađeno na 11.000 studenata početkom 2018. godine pokazalo je da svaki treći student planira da ode u inostranstvo posle završetka studija. Kasnije te iste godine u julu sprovedeno je još jedno istraživanje organizacije Srbija 21, koje je pokazalo da 1,2 miliona građana Srbije razmišlja da ode, a polovina ni ne planira da se vrati. Nije ovaj problem nastao preko noći, razvija se godinama unazad, ali broj ljudi koji žele da odu se povećava svakim danom i samim tim, problem raste.

Kada pričamo o razvoju nauke ne pomislimo na našu zemlju. Srbiji nauka nije prioritet i stvaranje uslova u kojima će biti olakšano građenje karijere u ovom polju je praktično nemoguće. Država ulaže u infrastrukturu, puteve, železnice, u eksterijer zemlje. Najveći prioritet su investicije, dok se izuzetno malo ulaže u edukaciju. To je glavni razlog zašto se mladi plaše da u ovoj zemlji nema budućnosti, jer ništa nije zagarantovano. Brinu se da li će uopšte naći posao, a kamoli kako će biti plaćeni. Završe srednju školu ili studije i sledeći korak je pakovanje kofera i odlazak u beli svet. Neko da studira ili usavrši stečeno znanje, a neko da radi i izdržava porodicu.

U Srbiji je problem naći posao sa diplomom, možete zamisliti kako je kada nemate završene studije. Retko ko želi da nekog zaposli po završetku studija, jer vam je potrebno iskustvo, ali kako steći iskustvo ako ne radite. Postoje stvari koje se nauče u školi, ali praksa je nadogradnja stečenog znanja. Kao što kažu da je porodica osnova vaspitanja, tako je i obrazovanje stub jednog društva.

Kao maturant i sama sam pomislila da bi mi bilo bolje da studiram u nekoj drugoj državi. Mnogo vremena mi je trebalo da odaberem fakultet, ne zato što sam nezainteresovani tinejdžer, već zato što nisam nalazila mogućnost nastavka obrazovanja koje sam želela. Brine me što Srbija ne pruža podršku mladima koji žele da postignu nešto izuzetno, koji se trude da budu najbolji u onome što rade. Postoje mnogo mladih u ovoj zemlji koji ne dobijaju pažnju, ni nagradu za svoj rad i trud. Kako onda postati i ostati motivisan? Borba je prisutna svaki dan, a na kraju ne znamo da li smo pobedili ili izgubili odlaskom iz Srbije. Pravo pitanje je ko gubi više – Srbija ili mi?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *