Razmene na faksu

Bližimo se kraju našeg meseca razmena! Tokom proteklih pet nedelja, pokrili smo skoro sve teme od pronalaska, prijavljivanja, pripreme, iskustva na razmeni, kao i svemu što sledi posle, tako da za kraj želimo da vam pribilžimo kako to izgleda studentska razmena, kako biste i posle srednje škole mogli da nastavite da putujete i istražujete. 

Ako ste ikada razmišljali o studiranju u inostrastvu na duži ili kraći period, ili biste da saznate više pre nego što se odlučite, nastavite da čitate jer je UNBOX tim razgovarao sa Kristinom Mitić, dvadesetšestogodišnjakinjom koja je bila na razmeni studenata u Bamburgu (Nemačka) u periodu 2017/2018 na 6 meseci na departmanu anglistike.

Kako je sve počelo za Kristinu? Pa, do početka treće godine je samo učila i nije ni razmišljala uopšte o razmenama, ali je čula od druga koji je već bio na razmeni o njegovom iskustvu. Kada je saznala za tu priliku, krenula je da istražuje i da se prijavljuje.

Kristina kaže da postoji lista gde piše šta je sve neophodno od dokumentacije i takođe postoji lista predmeta koji oni daju kao predlog šta može da se prati. Tako da upoređujemo šta je potrebno i slično u našoj državi da bi bila što manja razlika predmeta.

Razlika predmeta?

„Uvek postoji strah kod svakog studenta koji ide na razmenu da ga ne sačeka gomila ispita ali od 2017. pa na dalje su više formalizovali sve to i ozvaničili tako da se većina ispita priznaje. Postoji rizik da se neki ispit ne prizna ali ne sve. Na primer neke predmete i ispite u inostranstvu studenti polažu pre, a neke kasnije tako da postoji ta razlika ne samo u obimu znanja već i u različito postavljenom programu.“

Suština je da se prošire pogledi i znanja. Treba da shvatimo i iskusimo kako drugi studenti u svetu uče.

Smeštaj i obaveze?

Kristina je bila smeštena u studentskom domu. Kaže da su univerziteti jako ažurni po pitanju odgovora na mejlove, pozive i da uvek brinu o tome da student bude dobro smešten i da bude bez stresa. Univerzitet ponudi, ukoliko postoji takva opcija, na primer tri različita studentska doma i onda ti izabereš prema tvojim željama i mogućnostima.

„Međutim čini mi se da se ne priznaju uvek želje studenata jer na primer neko želi da ima cimera, a neko ne i onda stave dva studenta zajedno. Nema nekog pravila jer sve zavisi od resursa univerziteta. Ja sam bila sama u sobi tačnije ja sam se uvek družila sa drugim ljudima.“

Imala je stipendiju koji pokrivaju troškove smeštaja i ishrane. Dobijaš novac za sve troškove. Takođe za hranu može da se bira između menze i ostale hrane. Čak ponekada imaš i dovoljno novca za putovanja. Stipendija u nekim slučajevima je i viša nego što treba.

Radni dan

„Nastava se ne odvija svaki dan. Zanimljivo je što sam imala samo tri dana nastavu. Tako da studenti imaju priliku da se oprobaju u part-time poslovima i nekako da se osamostale. Jer tako se vežba jezik i stiče iskustvo.“

Na univerzitetu na kom je Kristina bila fokus više stavljaju na samostalan rad nego na predavanja. Ali, predavanja su i dalje jako bitna i ne bi trebalo ih izbegavati. Programi nisu naporni jer imala je vremena da odradi sve neophodne aktivnosti, kao i da ima hobije, ide na žurke, okupljanja i ostalo.

Nije postojala diskriminacija niti tačnije predrasuda da je jedan narod ovakav ili drugi onakav. Kristina kaže: „Svi su posebni na svoj način i ta različitost čini da ta razmena dobije taj smisao. Razmena otvara čoveka da gleda drugačije u pozitivnom smislu na druge stvari i nacije. “

Prevoz i osiguranje

„Uz studentsku karticu smo posedovali karticu za prevoz. Tačnije imaš tu karticu i kada uđeš u autobus ti pokažeš karticu da si student. Dosta sam se vozila sa tom karticom. Nije uopšte bilo teško da se snađeš zato što nisi jedini student koji ide na taj univerzitet tako da više njih čeka na jednoj autobuskoj stanici. Međusobna komunikacija je takođe jako važna.“

Pored prevoza studenti imaju pravo iznajmljivanja bicikle, ali o svom trošku. Ukoliko se pešači uvek je preporučljiv Google maps jer daje većinom tačne i precizne informacije. Studenti ne treba brinuti jer su date sve informacije od strane univerziteta. Sam univerzitet je raspračan po gradu, ali raspored je lepo postavljen i za sve imaš vreme.

Što se tiče osiguranja postoji opcija odlazak kod izabranog lekara u Srbiji gde dobiješ potvrdu. Ta potvrda važi u Nemačkoj jer naša vlada ima poveznicu sa nemačkom vladu. Druga opcija je privatno životno osigurenje. Postoje različiti paketi. Kristina je izabrala studetski paket od 44 evra mesečno.

Povratak kući…

„Prvo se dogodio kulturološki šok. Prva stvar je da autobus kasni, dok u Nemačkoj stiže ni minut kasnije. Postoji mnogo organizovanijh pravila u Nemačkoj i onda ti je čudno kada se vratiš u Srbiju. Najmanji primer je kašnjenje vraćanja knjige. Bila sam prehlađena i kasnila sam, stiglo mi je nekoliko mejlova gde me opominju i objašnjavaju da moram da platim kaznu zbog kašnjanja jedan dan. Kazna je bila 8,5 evra.“

Mnogo pravila se razlikuje, ali kada živiš u jednom različitom toku duži period doživiš kulturološki šok iako si ti iz Srbije (na primer).

Poruka za one koji žele da se prijave?

„Budite strpljivi jer ima dosta dokumentacije koja treba da se popuni. Ne brinite, imaćete svu neophodnu pomoć od profesora. Takođe ne brinite oko jezika, nećete znati tečno ni pre ni posle razmene zato što se koriste različiti dijalekti i svi koji su strani državlajni su manje više na istom nivou jezika kao i vi! Svako ko poželi da iskusti taj studentski život u drugoj zemlji treba da iskusi! Zato proširi svoje vidike!“

Za sva pitanja i nedoumice, slobodno nam se obratite u komentarima ispod, putem naše Instagram i Fejsbuk stranice, kao i putem specijalnog odeljka na našem sajtu #pitajnas, koji ćemo najčešće proveravati. 

Hvala vam svima što ste nas verno čitali i pratili u ovom mesecu razmena!

Čitamo se!

P.S. Ako ste u međuvremenu otišli na neku razmenu, tagujte nas ili nam pošaljite fotke, da možda baš vašu priču podelimo sledeću😎