Reforma planova i programa ili: Đekna umrla nije

Decenijama aktuelna priča o reformi nastavnih planova i programa već prelazi u kategoriju prosvetarskog mita. Uistinu, ona i ima sve karakteristike mita – počinjemo da verujemo da je reforma stvarna, i prihvatamo je kao istinu, iako su jasno predočeni svi elementi fantastičnog – izostaviću: naučnog. (Da podsetim, mit, za razliku od bajke, ne mora imati srećan kraj – kao ni reforma.) Priča o reformi se iznova aktuelizuje, ali nikako da započne, a kamoli da se realizuje. Kako koja godina promiče sve više poprima groteskne razmere – nestrpljivo je iščekuju: učenici, nastavnici i roditelji – reforme ni na vidiku, ali se o njoj priča. Počinjemo da nalikujemo Travničanima iz Andrićeve Priče o vezirovom slonu – pričajući laži istinitije od svake istine. Priča o slonu u Travnik stiže pre slona, ali su Travničani ipak slona dočekali – iako od slona nikakve koristi nisu imali – bojim se da mi reformu dočekati nećemo, a da li ćemo fajde imati – ostaje otvoreno pitanje (i to je jedino i otvoreno u celokupnom zatvorenom i rigidnom obrazovnom sistemu u nas). Dakle: Đekna umrla nije, a kad će – ne znamo.

Još uvek pamtim da je srce zmije podeljeno na dve pretkomore i jednu komoru, a to što pojma nemam šta da uradim kad me zmija ujede, valjda nije ni važno – neće grom u koprive. (I što bi me zmija ujela, na kraju krajeva, kada je Evi jabuku dala.) Nastavnik geografije je uvek radije pitao o privredi Japana, nego o privredi Australije – valjda je Japan privredno razvijenija zemlja od Australije, ko će ga znati – saznao nikada nisam, ali je svakako lekcija o Japanu bila znatno duža od lekcije o Australiji. Možete zamisliti koliko sam srećan što i dan-danas znam da jonska jedinjenja grade gusto zbijene kristalne rešetke dok jedem kiflu prepunu raznoraznih aditiva, konzervansa i enzima za koje pojma nemam kako utiču na moje zdravlje. Dok o Albancima koji su bili konstitutivni narod u Republici Srbiji nisam znao ni dva slova – o njihovoj kulturi, običajima, o tome da i oni umeju da budu srećni – a ne samo „krvoločni” – Starije i Mlađe kameno doba znao sam u po dana i po noći. Ali, da ne duljim o bičarima, zglavkarima i trepljarima, o kosinusima i sinusima, o prirodnom priraštaju i privredi Tadžikistana – zadržaću se na nastavnom planu i programu za srpski jezik i književnost. Odavno su umrle sve naše nade da će se predmet podeliti na dva predmeta: srpski jezik i književnost, i da će plan i program za srpski jezik biti usmeren ka funkcionalnoj pismenosti učenika i negovanju pisane i usmene kulture govora – a ne bubanju gramatičkih pravila. Da staru temu ne podgrevam, usredsrediću se na plan i program za književnost.

Plan i program za književnost je preobiman, neprilagođen interesovanjima sredšokolaca, neusklađen sa drugim društvenim predmetima između kojih bi mogle da se uspostave valjane korelacije. Dakle, nastanici književnosti nisu ni na kakvom maratonu – i nije najvažnije istrčati, niti stići prvi – već što kreativnije obraditi određeni problem i što valjanije i slojevitije analizirati pročitano delo. (Razvijanje kritičkog mišljenja i čitalačkog senzibiliteta, formiranje moralnih i vrednosnih sudova jesu apstrakni ciljevi u trenucima učeničkog i nastavničkog rvanja sa gradivom. Samo da stignemo! – čuvena je rečenica koju je svaki nastavnik bar jednom izgovorio, i svaki učenik bar jednom čuo.) Na primer, za tri-četiri nastavna časa učenici sa nastavnikom treba da obrade roman L. N. Tolstoja Ana Karenjina ili Rat i mir. Nastavnikov zadatak je da upozna učenike sa životom i delom L. N. Tolstoja, sa najznačajnijim karakteristikama njegove poetike, i da sa njima proanalizira kako strukturu romana tako i brojne likove – i da ukaže na savremenost i svevremenost Tolstojevog dela; motivacija učenika se podrazumeva, kao i njihovo učešće u diskusiji. (Samo se pitam – kad?) Naravno, svaki pokušaj nastavnika da zapodene razgovor o brojnim temama koje su bile interesantne Tostoju, a biće i maladom svetu – o narodu, o crkvi, o duhovnom i materijalnom bogatstvu, o klasnoj podvojenosti društva, o sreći, o nasilju, o ljubavi prema čovečanstvu, o braku, o starosti, o esteskom uživanju, o laži, o radosti stavranja – biće osuđen na propast, jer treba stići i uteći – ne možemo obradimo ni Anu Karenjinu, a kamoli brojne teme koje su pobuđivale Tolstojevo interesovanje. Većina nastavnika daće sebi i učenicima dodatni prostor – pa će, na primer, Anu Karenjinu analizirati duže od predviđenog na uštrb nekog drugog gradiva – najčešće onog iz gramatike. Međutim, tu nailazimo na ćorsokak, jer će sutradan na prijemnom ispitu učenik dobiti pitanje da odredi vrstu sintagme, a nastavnik je baš taj deo procenio manje važnim i tu uštinuo zarad Ane Karenjine. Poen manje na prijemnom nekada zna prilično da optereti budžet učenika i roditelja. (To da li je vrsta sintagme suštinski važnija od slojevitosti lika Ane Karenjine ili Vronskom – pitanje je za neki drugi tekst; ali, kockati se ne smemo.)

Plan i program iz književnosti treba organizovati oko ključnih problema i dati slobodu nastavnicima i učenicima da u skladu sa mogućnostima naprave izbor tekstova i knjiga koje će najvaljanije voditi ka ispunjenju zadatih standarda. Na kraju obrazovno-vaspitnog ciklusa treba proveriti nivo postignutih standarda i funkcionalna znanja učenika. Treba da postoji spisak knjiga / tekstova – najbolje što više kraćih odlomaka, kao i fimova, dokumentarnih emisija koje će biti preporučene nastavnicima i učenicima pri analizi i tumačenju zadatih problema. Ne moraju se, na primer, Braća Karamazovi raditi samo u četvrtom razredu. Tako slojevt roman sa bezbroj tema, koje se mogu posmatrati i izdvojeno, može biti preko odlomaka zastupljen od prvog do četvrtog razreda u nastavnom planu i programu. Brojne su esejističke knjige koji omogućavaju parcijalno sagledavanje određenog problema i dobar pristup temi, a da pri tom održe pažnju učenika i podstaku ih na istarživačke zadatke i kritičko promišljenje.

Izdvojiću neke problema i pitanja koje smatram važnim za sazrevanje i obrazovanje srednjoškolaca, kao i spisak knjiga / tekstova, mada ne sumnjam da je broj i problema i knjiga dako veći.

Kroz svoje četvorogodišnje školovanje učenici bi trebalo da se pozabave svim onim problemima i pitanjima sa kojima se susreću kako u periodu puberteta i adolescencije, tako i kasnije kroz život. Dakle, škola ne treba da odgađa život već da nas uči za život i o životu. Sa učenicima treba razgovarati: o ljubavi, o praštanju, o prijateljstvu, o lepoti, o smrti, o vlasti, o zlu, o samoći, o slobodi, o Bogu, o smehu, o sreći, o hrabrosti, o zahvalnosti, o istinoljubivosti, o umetnosti – o tome: kako živeti, a ne postideti se življenja.

Pablo-Picasso-figures-at-the-seaside

O LjUBAVI

Hiljadu i jedna noć – izbor
Pesma nad pesmama
Prva poslanica Korinćanima svetog apostola Pavla – odlomak: Himan ljubavi
Platon: Gozba – odlomak: O ljubavi
Homer: Ilijada – odlomak o Hektoru i Andromahi
Sofokle: Antigona
Euripid: Medeja
T. Petronije: Satirikon – odlomci
Despot S. Lazarević: Slovo ljubve
Đ. Bokačo: Dekameron – novele po izboru
V. Šekspir: Romeo i Julija, Otelo i Kralj Lir
J. F. Gete: Faust – odlomci o Greti i Heleni
A. S. Puškin: Cigani i Evgenije Onjegin – odlomci
G. Flober: Madam Bovari – odlomci
L. N. Tolstoj: Ana Karenjina
L. N. Tolstoj: Krajcerova sonata
F. M. Dostojevski: Braća Karamazovi – odlomci
F. M. Dostojevski: Krotka
A. P. Čehov: Dama s psetancetom
B. Stanković: Nečista krv
L. Lazarević: Vetar
J. Dučić: Blago cara Radovana – odlomci: O ljubavi
M. Bulgakov: Majstor i Margarita – odlomci
J. Mišima: Žeđ za ljubavlju
V. Nabokov: Lolita
M. Jursenar: Hadrijanovi memoari
H. Hese: Srećan je onaj ko ume da voli
T. Man: Smrt u Veneciji i Čarobni breg – odlomci
I. Andrić: Jelena, žena koje nema
I. Andrić: Ćorkan i Švabica
I. Andrić: Ljubav u kasabi
I. Sekulić: Gospa Nola
M. V. Ljosa: Avanture nevaljale devojčice
G. G. Markes: Ljubav u doba kolere
N. Kraus: Istorija ljubavi
Ž. Bodrijar: O zavođenju – izbor
M. Epštejn: Sola Amore – izbor

download

O PRAŠTANjU

Legenda o potopu
Parabola o bludnom sinu
Beseda na gori
Odlomci iz jevanđelja o Mariji Magdaleni
Banović Strahinja
L. Lazarević: Prvi put s ocem na jutrenje
F. M. Dostojevski: Zločin i kazna – odlomci
F. M. Dostojevski: Braća Karamazovi – odlomci
P. Kočić: Mrguda
D. Mihailović: Kad su cvetale tikve
M. Bulgakov: Majstor i Margarita – odlomci o Ješui i Pontiju Pilatu
B. Stanković: Uvela ruža i Božji ljudi
H. Ibzen: Aveti
M. Selimović: Tvrđava – odlomci

donkihot4

O PRIJATELjSTVU

M. Crnjanski: Priče o muškom: „Apoteoza”
H. Murakami: Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća
A. Egziperi: Mali princ
M. Selimović: Derviš i smrt – odlomci
T. Man: Čarobni breg – odlomci
M. T. Ciceron: O prijateljstvu
Eseji Mišela de Montenja i Fransisa Bekona
J. Dučić: Blago cara Radovana – odlomci: O prijateljstvu
H. Li: Ubiti pticu rugalicu
G. Mopasan: Dva prijatelja
E. Hemingvej: Starac i more
M. Servantes: Don Kihot – odlomci
Ep o Gilgamešu
V. Šekspir: Hamlet
Homer: Ilijada – odlomci o Ahileju i Patroklu
M. Rumi: Divani Šemsi Tabrizi – izbor
B. Hamvaš: Prijateljstvo
M. Jursenar: Širom otvorenih očiju – odlomci o prijateljstvu

lepota

O LEPOTI / UMETNOSTI / KNjIZI

Lj. Simović: Putujuće pozorište Šopalović
I. Andrić: Na Drini ćuprija
Umberto Eko: Istorija lepote i Istorija ružnoće – odlomci
U. Eko: Ime ruže
B. Pekić: Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana
F. M. Dostojevski: Idiot i Braća Karamazovi – odlomci
I. Andrić: Razgovor s Gojom
V. Desnica: Proljeća Ivana Galeba
O. Pamuk: Zovem se Crveno
A. P. Čehov: Galeb
S. Matavulj: Pilipenda i Povareta
G. S. Venclović: Pohvala knjizi
G. Petrović: Sitničarnica „Kod srećne ruke”
D. Ugrešić: Zabranjeno čitanje – izbor
G. Petrović: Priča o pričanju
I. Andrić: Aska i vuk
M. Pavić: Hazarski rečnik
V. Bajac: Hamam Balkanija i Knjiga o bambusu
Lao Ce: Tao te đing

munk15O SMRTI

Aristotel: O duši
Platon: Odbrana Sokratova – odlomak
Odlomci iz Biblije i Kurana
Ep o Gilgamešu
Ž. Saramago: Smrt i njeni hirovi
Dž. Barns: Nije to ništa strašno
Dž. Barns: Ovo liči na kraj
A. Kami: Stranac
Ž. P. Sartr: Iza zatvorenih vrata
D. Kovačević: Maratonci trče počasni krug
E. Tugendhat: O smrti
M. Servantes: Don Kihot – odlomci
M. Selimović: Derviš i smrt – odlomci
A. Kami: Eseji – izbor
F. Niče: Tako je govorio Zaratustra
K. E Ros: O smrti i umiranju
F. M. Dostojevski: Braća Karamazovi – odlomci
D. Aligijeri: Pakao
S. Kjerkegor: Bolest na smrt
L. N. Tolstoj: Smrt Ivana Iljiča
A. P. Čehov: Tuga
E. V. Frankl: Zašto ste niste ubili
G. G. Markes: Sto godina samoće
M. Crnjanski: Seobe – odlomci
I. Sekulić: Kronika palanačkog groblja – izbor
D. Kiš: Enciklopedija mrtvih
D. Mihailović: Petrijin venac – odlomci

490x370_Pieter-Bruegel-Dembelija

O VLASTI – o vlastodršcima i podanicima

Platon: Država – odlomci
J. Zamjatin: Mi
Dž. Orvel: Životinjska farma
Dž. Orvel: 1984
O. Haksli: Vrli novi svet
Ž. Saramago: Slepilo
A. Kami: Kuga
B. Pekić: Besnilo
I. Andrić: Prokleta avlija
M. Glišić: Glava šećera
M. Selimović: Derviš i smrt
F. M. Dostojevski: Braća Karamazovi – Poema o velikom inkvizitoru
M. Selimović: Tvrđava
Sofokle: Car Edip i Antigona
R. Domanović: Danga, Stradija i Vođa
B. Nušić: Gospođa ministarka i Narodni poslanik
J. S. Popović: Rodoljupci
Lj. Simović: Hasanaginica
F. Kafka: Proces
G. G. Markes: Sto godina samoće
A. Popović: Mrešćenje šarana
D. Kovačević: Balkanski špijun
A. Solženjicin: Jedan dan Ivana Denisoviča
D. Kiš: Grobnica za Borisa Davidoviča
D. Ćosić: Koreni
A. Tišma: Upotreba čoveka

radjanjeadama-v

O BOGU / O RELIGIJI / O ZLU

Ilijada i Odiseja – odlomci
Ep o Gilgamešu
Odlomci iz Biblije i Kurana
Knjiga o Jovu
Eshil: Okovani Prometej
Sveti Avgustin: Ispovesti – odlomci
P. P. Njegoš: Luča mikrokozma – odlomci
Ž. Saramago: Kain
Dž. Badžini: Svinja koja bi da bude pojedena – odlomak: Kockanje s Bogom
F. Niče: Tako je govorio Zaratustra
F. M. Dostojevski: Braća Karamazovi – odlomci
H. Arent: Ajhman u Jerusalimu. Izveštaj o banalnosti zla
L. Svensen: Filozofija zla – odlomci
D. Obradović: Pismo Haralampiju i Život i priključenija – odlomci
U. Eko: Praško groblje
I. Andrić: Priča o vezirovom slonu
J. V. Gete: Faust
M. Bulgakov: Majstor i Margarita
M. Selimović: Derviš i smrt
I. Jalom: Problem Spinoza
F. David: Kuća sećanja i zaborava
Lj. Simović: Čudo u Šarganu
M. Lalić: Lelejska gora
M. Držić: Dundo Maroje Negromantov prolog o ljudima nazbilj i nahvao
V. Šekspir: Magbet i Otelo
M. Krleža: Gospoda Glembajevi
L. Kolakovski: Mini predavanja o maksi stvarima – izbor

de-la-kroa

O SAMOĆI / O SLOBODI / O ODRASTANjU

H. Hese: Stepski vuk
G. G. Markes: Sto godina samoće
Erih From: Bekstvo od slobode – izbor
E. Džong: Strah od letenja – izbor
L. Svensen: Filozofija slobode – izbor
P. P. Njegoš: Gorski vijenac
A. P. Čehov: Ujka Vanja
B. Stanković: Koštana
H. Ibzen: Lutkina kuća
V. Vulf: Sopstvena soba – izbor
H. Hoseini: Lovac na zmajeve
H. Murakami: Norveška šuma
Dž. Selindžer: Lovac u žitu
B. Ćopić: Bašta sljezove boje
D. Kiš: Rani jadi
J. Mišima: Ispovest maske
H. Hese: Demijan
Novi zavet – Parabola o talantima
E. Bardžis: Paklena pomorandža
Kristijana F.: Mi deca sa stanice Zoo

Ovo nije konačan spisak knjiga i tesktova, a ni konačan broj problema o kojima se može raspravljati. Zasigurno ću nastaviti podrobniju analizu u nekom od narednih tekstova. Predlozi i sugestije kolega su dobrodošle, jer mi je namera bila da ovim tekstom potaknem na razmišljanje kako kolege, tako i učenike. Kao što se može primetiti, poezije nema – sem pesme Banović Strahinja i Rumijeve zbirke pesama, to ne znači da je ne treba biti i da je neće biti, ali sam zbog preglednosti bloga, morao nešto da izostavim. Želja mi je bila da obuhvatim pisce različitih kultura i senzibiliteta, da budu zastupljeni kako domaći tako i svetski pisci kako bi problemi o kojima se diskutuje bili sveobuhvatnije sagledani. Ideja vodilja mi je bila da knjige i tekstovi budu zanimljivi učenicima, da inspirišu učenike i obogate njihovo životno i čitalačko iskustvo i budu smernice pri formiranju njihovih moralnih i životnih stavova, kao i kritičkog mišljenja.
Kao što rekoh: Đekna umrla nije, a kada će – ne zna se.

Nastaviće se…

Autor: Dušan Blagojević alias Ahmed Nurudin

Kako ti čini tekst?
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0

3 Comments

  • Сјајан текст! Посебно Вас подржавам у томе да је и основној и у средњој школи неопходно одвојити проучавање књижевности и проучавање књижњвног дела! У пракси се показује да гимназијалци недовољно раде на граматици и правопису, па њихова писменост неретко остаје на нивоу знања из основне школе, а при том је програм српског језика у основној школи преобиман. Пробимни су програми, много се захтева и од ученика и од наставника који као да јури кроз градиво, а последица тога је да се онда доста тога само површно уради! А тако је важно са младим људима разговарати о свим темама! Књижевност је управо право поље за развијање и мишљења, и културе дијалога, умећа аргументације, разумевање другачијег становишта … и да не набрајам, Ви сте већ све то све боље рекли. А за мишљење и истински, смислени, а не површни дијалог је потребно и време којег професор српског у нашим школама одавно нема!

  • Извињавам се на грешци коју сам направила у другој реченици, мислила сам да треба одвојити граматику и књижевност, односно предмет српски језик поделити у два. Питање је такође да ли и повећати онда број часова и који би однос часова био између та два предмета.

  • Avatar Jasna Hrvić каже:

    Odličan izbor!

    P. S. Đedo Miladin će nas išćerat iz pisma…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *