Zašto je važno da širimo svoje vidike

Koliko je bitno da se trudimo da što više izlazimo iz svoje zone komfora i upoznajemo se sa stvarima i ljudima iz različitih sfera života podelila je sa nama Sandra Gerginov, srednjoškolka i preduzetnica, jedna od pobednica konferencije #KakoSeMenjaSvet i učesnica Youth Innovation Center programa!

Ceo intervju sa Sandrom pročitajte u nastavku i javite nam utiske u komentarima ili na Instagramu!

Kako si se odlučila da upišeš baš medicinsku školu?

Medicinsku školu sam upisala jer sam sebe videla u tom pozivu od malena, oduvek sam volela medicinu, da glumim doktorku. Prvobitna želja mi je bila medicinska sestra-tehničar, ali sam eto hvala Bogu upala na ovaj smer. Ljudi kažu dešavaju se slučajnosti – ne mislim da je to neka slučajnost, već da se s razlogom tako desilo. Verujemi da sam upala na taj smer da bih se prebacila na fizioterapeuta. Vidim sebe i svoju budućnost u medicini i to je moj primarni poziv.

Dosta si aktivna i van škole, što nije tipično za učenike medicinske. Kako je sve to krenulo i zašto si se odlučila za tako nešto?

Iskreno, to nije bio slučaj ranije, od skoro je krenulo, od početka druge godine. Shvatila sam da je neophodno da sebe nekako apgrejdujem, steknem neko novo iskustvo i sakupim informacije koje možda sad ne mogu da iskoristim, ali što ne znači da kasnije, u daljem životu, neće biti korisne. Uvek prvo krenem iz škole, pitam profesore, ali su to uglavnom stvari sa neta, sa stranica koje pratim, ili nešto što mi izađe slučajno. Desi se da čujem nešto pa izguglam kasnije da vidim šta je prava istina. Mislim da bi svi srednjoškolci trebalo da se posvete tome, jer škola kao škola jeste primarna, ali ti ipak treba neka širina u životu, jer saznaš neke nove stvari i povuče te u neku novu stranu.

Najviše me je motivisalo to što sam videla primere iz svoje okoline… Obično je jedini cilj mladima da se provedu. Škola kao škola, moraju da idu, ali nije zanimljiva. Imala sam sa druge strane primere gde sam upoznala ljude iz različitih sfera života koji su uspešni i kad god bih ih pitala kako je do toga došlo, nije sve bilo sticajem okolnosti zbog škole, nego jer su sami želeli da prošire svoje vidike. Shvatila sam da, ako želim da postignem nešto u životu što nije „zaposliti se u državnoj firmi i raditi osam sati svaki dan“, moram da eto proširim te vidike i gledam okolo šta se dešava, ne samo u sferi medicine već i ekonomije, finansija i slično.

Da li si nekada sebe zamišljala kao preduzetnicu?

Razmišljala sam o firmi koja bi se bavila transportom, to je bilo kao nešto prvo, a posle sam shvatila da zapravo želim ovo čime se sada bavim da prenesem da to bude nešto privatno, nešto moje gde ću se posvetiti maksimalno i uvesti neke inovacije kojih nema kod nas. Krenuvši na Youth Innovation Center program sam shvatila da taj posao koji bih radila u državnoj firmi mogu da radim privatno mnogo kvalitetnije i bolje, da ja budem zadovoljnija i srećnija. Umesto što moram da radim osam sati, danas mogu da radim na primer tri-četiri sata, da pravim pauzu ili da ne radim uopšte. Program mi je definitivno pomogao oko toga i u stvari sam tu shvatila da sam to zapravo ja.

Kako si saznala za Youth Innovation Center program i šta te je motivisalo da se prijaviš?

Za početak, kad su nam stigle prijave to je bio zadnji dan kad smo mogli da se prijavimo. Uopšte nisam znala o čemu se radi, razmišljala sam da li da se prijavim ili ne, al’ sam rekla: „Ajde, što da ne, ko zna šta će to da donese“. Nisam se pokajala, to mi je jedna od najboljih odluka u životu, iskreno.

Što se tiče celokupnog programa, mogu da kažem da sam stekla pre svega dosta prijatelja, novih znanja i veština, nešto što i da nisam pobedila bih mogla kasnije da iskoristim. Same radionice su bile kroisne jer su pre svega bile praktične, mi smo na našim biznis idejama to mogli odmah da iskoristimo. Mentori su bili sjajni, trudili su se da svu stručnu terminologiju nama srednjoškolcima koji uopšte nemamo nikakve veze sa preduzetništvom približe. Nisam nikad posumnjala jer sam znala da je u pitanju ozbilja organizacija i da će krajnji rezultat biti isto toliko ozbiljan i profesionalan, što i jeste.

Da li si očekivala pobedu i finansije za pokretanje biznisa i kako znanje i veštine koje si stekla koristiš danas?

Na dan konferencije #KakoSeMenjaSvet iskreno nisam verovala toliko da ću da pobedim ili da ću da uđem u neki uži krug, ali eto, drugi ljudi su verovali u mene i došla sam dotle dokle sam došla.

O tome koliko su mi znanja korisna mogu da podelim da se desilo skoro da su se učenice prvog razreda iz moje škole prijavile za takmičenje, a mene su pozvali da budem mentor i da im dam smernice šta i kako. Nisu prošle, ali su odradile jako kvalitetnu prezentaciju što je za učenike prvog razreda koji uopšte nemaju nikakvih dodirnih tačkaka sa preduzetništvom, ne znaju ništa o tome plus rade to danas za sutra, izvrsno. Ponosna sam na sebe jer sam se trudila da znanje koje sam ja stekla prenesem njima na što bolji način, kao što su mentori nama u programu i da to bude njima nešto stvarno korisno.

U ličnom životu, od Karoline Herbut, naše mentoske za finansije i prodaju sam naučila kako da razumem i vodim finansije, kao i generalno koliko je dobra organizacija bitna što se toga tiče, što je jako važno za nas mlade ako hoćemo malo da se osamostalimo i oslobodimo roditelja u tom smislu.

Koji su ti planovi za na dalje vezano za učenje i usavršavanje?

Sigurno neka razmena u inostranstvu, to mi je jako velika želja, jer hoću da vidim kako stvari zapravo funkcionišu „preko bare“, tamo kod njih. Nebitno da li je neka evropska zemlja, Amerika, Azija… Sve u svemu, to je nešto što me zanima jer sam oduvek bila osoba koja je želela da sazna nove stvari, volim da se družim sa novim ljudima, da skupim neka nova iskustva.

Što se ostalih stvari tiče, sigurno će biti priprema oko faksa, jer i to mi je donekle u planu, to je neki apgrejd nakon srednje škole. Sigurno još neka dodatna edukacija u vezi sa za strukom, svakako učim jezike, možda krenem da učim neki novi, trenuto su to samo engleski i ruski… A da, razmišljala sam o tome da možda napišem knjigu, na foru iskustva srednjoškolke koja je otkrila čime želi da se bavi, kako je sve to išlo.

Šta bi poručila vršnjacima koji se razmišljaju šta da rade ovog leta, da li da se prijave za nešto?

Pokušaj, uspećeš. To je da kažem donekle ta rečenica, jer ako ne pokušaš, ne možeš da znaš da li ćeš uspeti.

Svakako mislim da mladi ljudi treba, ne zanemarujući školu, sebe i na drugim poljima da se apgrejduju. Škola kao škola je dosta usmerena, barem što se stručnih škola tiće. U Medicinskoj učimo medicinske predmete i nešto od opšte obrazovnih, ali sve je to usmereno, prati jednu liniju. Mladi ljudi treba svakako da se pored toga što su usredsređeni na školu i školovanje sebe potraže i u drugim sferama života. Da nisam upisala Youth innovation Center program, da ga nisam pohađala, da nisam upoznala nove ljude, ne bih pronašla sebe u toj sferi preduzetništva i biznisa.

Uzmite ovo vreme za leto i istražujte! Istražujte okolinu, tražite neke nove ljude, pitajte druge ljude za mišljenje i za tuđa iskustva, možda ćete sebe pronaći u nekom od njih.

Dodatno, mislim da pogotovu mlade devojke ne treba da posustaju, znam da je u nekim okolinama jako teško, da ima dosta predrasuda, ali verujte mi, možete sve, malde ste, jake ste, lepe ste, gurajte jako i uspećete!