Školsko programiranje – dovoljan (2)

Iako je informatika obavezan predmet u srednjim školama u Srbiji, programeri u velikoj meri znanja stiču van škole. I pored napora da savladaju nove programske jezike i veliki broj inovacija, oni ipak uspevaju da budu konkurentni na stranom tržištu jer se programiranje traži ubedljivo najviše od svih poslova.

Informatika u školi obuhvata samo najosnovnije

U osnovnim školama ova oblast se proučava kroz predmet tehničko i informatičko obrazovanje (TIO) od 5. do 8. razreda. U srednjim školama u Srbiji informatika je obavezan predmet i najzastupljenija je u školama elektro struke i gimnazijama. Ostale srednje škole informatiku uče po godinu ili dve. Ipak broj časova i tematskih oblasti koje obuhvata nije adekvatan. Na početnom nivou u bišim razredima obrađuju se oblasti HTML, CSS, CMS, C, C# i ASP.net, Pascal, tekst procesor, osnovi algoritma, programski jezici, upotreba multimedije i sl.

Dragan Ilić, profesor informatike u Nišu i član Pedagoškog društva informatičara Srbije (PDIS), objašnjava da je u programu najzastupljenije korišćnje editora za uređivanje teksta, slike, zvuka, videa, veb-stranica. Klasična nastava pokriva najosnovnije stvari.

‚‚Kreiranje softvera je nedopustivo malo zastupljeno. To najbolje ilustruje primer učenika koji završava gimnaziju – za 12 godina školovanja programiranje uči samo jednu godinu, i to tek u 3. razredu gimnazije, 2 časa nedeljno, na bukvalno osnovnom nivou. Naravno, tu izuzmemo elektro škole i specijalizovana matematička i računarska odeljenja gde se programiranje uči mnogo ozbiljnije kroz nekoliko predmeta i sa znatno većim fondom časova. Ipak ovakvih odeljenja je malo i ne mogu da pokriju realne potrebe tržišta. U svim ostalim običnim gimnazijskim odeljenjima učenici uče programiranje na najnižem nivou, taman toliko da se neki od njih zainteresuju i kasnije izaberu fakultet na kom će nastaviti da izučavaju ovu oblast“, objašnjava Ilić.

PROGRAMIRANjE U SVETU – NOVI STRANI JEZIK

U američkoj državi Florida, uvideli su važnost programiranja. Njihovi učenici bi uskoro za strani jezik, osim francuskog, španskog, latinskog ili mandarinskog kineskog, mogli da izaberu novi jezik – kompjutersko programiranje.

Njihovi srednjoškolci imaju obavezu da dve godine uče strani jezik po svom izboru. Nedavno je dat predlog da se obrazovni program dopuni i da se u istu grupu sa jezicima uvrsti i programiranje. Iako na prvi pogled veza između stranog jezika i programiranja deluje zbunjujuće zastupnici ovog predloga obašnjavaju da programiranje zapravo jeste strani jezik.

Programiranje koristi niz simbola za komunikaciju i razmenu informacija sa računarom i taj jezik je univerzalan u celom svetu bez obzira na kulturnu različitost ili udaljenost. Iako se programerskim jezikom ne govori, njime se u velikoj meri uspešno komunicira. Na kraju krajeva, nije slučajnost da se softver u kom programeri rade upravo i naziva programskim jezikom kao što su C, C++, Java, PHP i drugi.

Obama se zalaže za učenje programiranja

Jedan od zagovornika ove ideje je i Barak Obama, bivši američki predsednik. On se zalaže da programiranje postane osnovni predmet u šklama, poput čitanja, pisanja i matematike. Prepoznata je i potreba da se u programirnje više uključe devojčice i manjine.

Mi u odnosu na svet

S obzirom na to da se radi o industriji sa najbržom stopom razvoja, osim programera, otvaraju se mogćnosti za nova zanimanja. Nažalost, obrazovni program u našoj zemlji ne uspeva da isprati zahteve tržišta i trendove razvoja u ovoj oblasti. Sa jedne strane, učenici iz srednje škole izlaze informatički pismeni, ali s druge strane, tržište svakodnevno postavlja sve veće zahteve.

‚‚Не можемо да тврдимо да ће након завршене средње школе ученици бити у стању да анализирају постојеће податке по тренутним ИКТ стандардима. Ово додатно отежава развој наше економије и директно утиче на стандард свих грађана“, каже Драган Илић.

Sa ovom tvrdnjom saglasni su i programeri koji u učestvovali u istraživanju StartIt-a. Po njihovim odgovorima, formalno obrazovanje je kao sredstvo za učenje programiranja dobilo veoma nisku ocenu: 2.69 od maksimalnih 5. Nižu ocenu od te dobili su jedino razni kursevi i obuke kojima su razočarani domaći developeri. Vrlo dobar način za sticanje znanja, prema podacima istraživanja, jesu samostalno učenje, praksa (ocena 4,73) i učenje uz iskusnije kolege (ocena 4,15).

Svetla strana priče

Uprkos okolnostima koje baš i ne podstiču učenje programiranja u školi, učenici ipak pokazuju potencijal i interesovanje za programiranje i algoritamski način razmišljanja.

‚‚U prilog tome govore i rezultati međunarodnih takmičenja kao što je Dabar. Prošle godine na ovom takmičenju se okupilo preko 30.000 učenika, a među prvoplasiranima bilo je i njih 6 iz Srbije. Ovi podaci sami za sebe dovoljno govore o interesovanju učenika“, kaže Ilić.

Upravo zainteresovanost za sticanje znanja i mogućnosti koje pruža neformalno obrazovanje olakšavaju učenje programiranja. Dostupnost podataka na internetu, vebinari i video tutorijali dobar su izvor znanja za sve koji su dovoljno motivisani da sami uče. Rezultati pomenutog istraživanja pokazuju da formalno obrazovanje nije presudno za zapošljavanje u IT struci.

Programer – najtraženije zanimanje

Više od 50% developera ima visoku školsku spremu, od čega je samo dve trećine sa nekih od tehničkih fakulteta. Skoro 30% ispitanika je nekada studiralo ili još uvek studira, a 13% ima završenu višu školu – navodi se u rezultatima StartIt-a.

Prema navodima StartIt-a, na Infostudu je 2015. godine broj oglasa za posao u IT sektoru i elektrotehnici za 20% nadmašio broj oglasa drugim poslovnim oblastima. Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra 2015. pokazuju da je prosečna zarada programera 4 puta veća od prosečne zarade u Srbiji (165.658 dinara naspram 44.124 dinara).

Svi ostali za više znanja iz oblasti programiranja moraće da sačekaju izmenu obrazovnog programa.

Činjenica je da naš školski sistem ne stvara programere, već u najboljem slučaju samouke entuzijaste, a u najgorem, samo korisnike tuđih aplikacija. Podaci koje je nedavno objavio centar StartIt, oko 80% klijenata naših programerskih firmi su iz inostranstva. Tržište na kome se takmičimo je globalno, pa se postavlja pitanje:

Колико дуго се можемо такмичити са онима који програмирање уче у школи уз стално менторство наставника?

Pitanje za nastavnike i profesore:

• Kako se snalazite sa programom koji se sporo menja?
• Da li na svoju ruku unostite inovacije u nastavu?