SMART metoda- za bolje postavljanje ciljeva

Da li imate problem sa ostvarivanjem svojih ciljeva, pa vam se često događa da ono što zacrtate iz nekog razloga ne uspevate da ostvarite? Da li vam je ikada palo na pamet da je možda razlog taj što ste ih loše postavli?

Pre nego da objasnimo kako izgleda dobro postavljen cilj, važno je da definišemo šta je cilj uopšte. Naime, možemo reći da je to vid nekakve planske odluke kojoj težimo, kao i nešto što nas usmerava i motiviše da guramo napred. Međutim, kako bi on mogao da ispuni svoj pun potencijal, od velike je važnosti da bude što bolje formulisan, jer nas u suprotnom neće dovesti do željenih efekata. Ukoliko, na primer, kažemo sebi: „Otići ću na odmor“, da li smo mi dobro postavili naš cilj? Ne, ni blizu.

Da bi cilj bio validan, odnosno da bi nas inspirisao i gurao dalje, neophodno je da bude što bolje konstruisan. Šta to uopšte znači i kako to učiniti? Pa, iako postoji zasigurno mnogo načina, jedan od najpopularnijih jeste putem takozvane SMART metode.

Sam prevod reči smart je pametan, odnosno mudar, i  ukazuje nam na pametno formulisanje ciljeva, pri čemu svako od ovih pet slova predstavlja njihovu određenu karakteristiku u vidu engleske reči koja nam ih bliže objašnjava.

Počnimo od prvog slova, slova „s“, koje predstavlja reč „specific“ i upućuje nas da cilj treba biti konkretno određen, tako da, umesto da sebi samo kažemo da ćemo otići na odmor, što je poprilično opširno, treba da preciziramo gde bismo tačno voleli da idemo. Neka to u ovom našem slučaju bude Beč.

Dalje, imamo slovo „m“ koje znači „measurable“, odnosno „merljiv“ i koje nas upućuje da je poželjno da naš cilj može da se izmeri i iskaže u jedinicima kao što su kilogrami, litari, novac… Zato ćemo onom našem malopređašnjem cilju dodati i odrednicu od, primera radi, 100 evra kojih imamo u šteku i miožemo potrošiti na ovaj odmor.

Potom, reč koja se krije iza slova „a“ jeste „achievable“- dostižan, što treba da nam skrene pažnju da, iako ambiciozan, cilj ne sme da bude zacrtan tako da ga ne možemo dostići. Na ovu karakteristiku nadovezuje se i sledeća označena slovom „r“, a to je „realističan“, što nam govori da, osim što treba da bude realan, treba i da nas podstakne da imamo u vidu čime raspolažemo, što se u ovom našem primeru odnosi na novac. Dakle, ako znamo da posedujemo svega 100 evra  i da s njima želimo otići na odmor u Beč, moramo dobro promisliti o tome koliko bismo dana s tom količinom novca tamo mogli ostati, uračunajući pritom sve troškove (prevoza, smeštaja, hrane…). Recimo da smo došli do zaključka da je optimalan broj 3 dana.

Za kraj nam je ostalo nam je još jedno, ali ne i najmanje važno, slovo „t“ od „time-based“ koje predstavlja vreme za koje planiramo da ostvarimo taj cilj, uzimajući u obzir sve malopre navedene karakteristike, kao i neke dodatne, poput obaveza za koje znamo da imao u narednom periodu. Recimo da smo, uzimajući sve to u obzir, shvatili da je vreme za koje možemo otići na taj odmor šest meseci.

Šta smo mi ovim dobili?
1. Uspeli smo da ukratko definišemo svoj cilj za naredni period.
2. Odmerili smo kojim sredstvima raspolažemo, odnosno koliko novca posedujemo.
3. U skladu s tim smo zaključili da je najpogodnije da tamo ostanemo tri dana, uzimajući u obzir naša novčana sredstva i troškove.
4. Kada smo uporedili sve obaveze koje nas uskoro očekuju sa svim prethodnim karakteristikama, odnosno odrednicama, došli smo do zaključka da ovaj cilj možemo ostvariti tek za šest meseci.

Na ovaj način smo od našeg početnog cilja „otići ću na odmor“, došli do preciznije i bolje formulisanog „otići ću na odmor u Beč za 100 evra na tri dana za šest meseci“ i samim tim doprineli većoj verovatnoći da se on ostvari, jer smo ga dodatno konkretizovali što će nas u budućnosti još više podstaći da ga zaista i ostvarimo, i to onako kako samo i isplanirali.

Nadamo se da smo barem malo uspeli da vam pomognemo sa postavljanjem ciljeva i da ćete ubuduće sve što zacrtate uspeti i da ostvarite!

#čitamose 😄