Zašto da se srednjoškolci bave srednjoškolcima?

U nastavku prenosimo tekst Elizabete Jagice, članice Upravnog odbora Unije srednjoškolaca Srbije i maturantkinje muzičke škole. Što bi rekli, enjoy! 😁

Ćao, ja sam Elizabeta Jagica. Od pre skoro mesec dana imam 19 godina. Dolazim iz Pančeva i završila sam srednju muzičku školu „Jovan Bandur“ na odseku za solo pevanje. Ono što sam odlučila da upišem je Fakultet političkih nauka, novinarstvo. Često je ova moja odluka neobična za mnoge, činjenicom da se muzikom bavim od svoje treće, ali o tome možemo da pričamo neki drugi put. 😊

Iako možda čudno, moje slobodno vreme su do skoro predstavlje pauze između časova. 😅

Muzičke škole nemaju raspored kao ostale srednje škole, tako da sam svakodnevno provodila mnogo vremena u školi, nekada čak i 12 sati. Zbog toga, pauze su bile odlične trenuci za prikupljanje energije i interesantne razgovore uz šoljicu kapućina sa mojim prijateljima. Međutim, u poslednje vreme sam shvatila koliko je ponekada važno da odvojimo vreme samo za sebe, kao i da za to vreme radimo stvari koje možda nisu previše produktivne, tokom kojih možemo skroz da se opustimo i ne razmišljamo ni o čemu. Znam, ne zvuči toliko produktivno, pa čak za ljude koji me poznaju privatno i znaju da sam veoma energična, zvuči smešno, ali leškarenje uz listanje Tik Toka sat ili dva petkom uveče je ponekad odlična opcija za odmaranja vijuga u mom slučaju.

➡️ Moje trenutno angažovanje već godinu dana predstavlja članstvo u Upravnom odboru Unije srednjoškolaca Srbije (UNSS). Ovo predstavlja jednu veoma bitnu stavka u mom životu za koju često kažem da me je mnogim stvarima naučila i promenila na bolje!

Vannastavne aktivnosti su oduvek bile sastavni deo mog života. Muzikom sam krenula da se bavim od svoje treće godine života, tako da sam se tokom osnovne škole još više razvijala na tom polju, ali to nisam shvatala kao vannastavnu aktivnost, već kao sastavni deo svog života i svoje ličnosti. Kada je krenula srednja škola, odlučila sam da svoje formalno školovanje nastavim u muzičkom pravcu, a negde mi je bila sasvim logična stvar da se bavim i drugim stvarima. Bila sam polaznica seminara istorije i antropologije u Petnici, a kasnije sam postala lokalna koordinatorka u UNSS, da bih kasnije postala članica Upravnog odbora.

Sećam se da sam tokom prvih aktivnosti u kojima sam učestvovala bila oduševljena činjenicom da su sve bile organizovane od strane mojih vršnjaka, što mi je tada to bilo neverovatno. 😲 Svakako, osećaj ispunjenosti i pripadnosti nakon aktivnosti me je ohrabrio da nastavim da se bavim stvarima koje danas radim. Takođe, bilo mi je fascinatno da neka mlada osoba zapravo ima mnogo prilika da promeni svoju sredinu, kao i da je prilagodi svojim potrebama, odnosno potrebama mladih, te da je samo potrebna upornost, kreativnost i želja za promenom. Mislim da je ovo bio ključan momenat kod mene, kada sam shvatila zbog čega želim da se bavim svim ovima stvarima, mada sve je to krenulo sasvim slučajno i previše spontano.

Najvažnije stvari koje znam danas, naučila sam upravo kroz vannastavne aktivnosti. Često obećavam sebi da ću voditi neki dnevnik u kome ću upisivati aktivnosti na kojima sam učestvovala i stvari koje sam naučila, što sam čak i u jednom trenutku radila, ali izgleda da nije bilo inspiracije da nastavim dalje. Ono što moje iskustvo možda malo izdvaja je činjenica da na velikom broju aktivnosti na kojima sam učestvovala sam predstavljala organizaciju, a čak sam i veliki broj različitih aktivnosti organizovala dok sam bila lokalna koordinatorka. Na nekima sam bila i trener, tako da sam kroz svaku aktivnost naučila nešto novo. Jednostavno, kroz svaku aktivnost, u kojoj god poziciji se čovek našao, nešto će naučiti, od trikova u Canvi, novog poznanstva ili će čak promeniti neku svoju veštinu/osobinu.

Jedna aktivnost koja za mene predstavlja veoma važnu uspomenu i koju izdvajam upravo zbog svega što sam tada naučila, otkrila, kao i zbog ljudi koje sam tada upoznala je Mediamocracy kamp koji se 2021. godine održao u Sarajevu i podstakao me je da izađem izvan kutije i da shvatim koliko mi je interesatan rad na društvenim mrežama. Cela ta atmosfera tokom kampa, opustila me je i pokazala mi koliko mogu da budem kreativna.

Postoji mnogo razloga da se jedna mlada osoba aktivira. Potrebno je samo pronaći taj razlog, a on je tu negde oko nas ili se čak nalazi u nama. Jednostavno, mislim da je to idealna prilika da pronađemo sebe, skapiramo kakvi to jesmo ili nismo, razmišljamo izvan kutije, upoznamo mnogo ljudi koji su slični nama, kao i da pre svega, činimo nešto korisno za nas i druge, što će nas svakako učiniti makar malo ponosnim i daće nam osećaj zadovoljstva koji je ponekada neprocenjiv.

Nadamo se da te je Elizabetina priča inspirisala da slediš njen primer i aktiviraš se, kako bi pomogao i sebi, ali i svojoj okolini uz podršku svojih vršnjaka. Ukoliko imaš nekih pitanja piši nam u komentarima.

#čitamose🧐