Šta nakon razmene?

Putovanja su jedan od najboljih načina da se upoznaju druge države i kulture. Oni koji putuju smatraju da se tako najbolje upoznaje i sopstvena zemlja. Sve popularniji vid putovanja su učeničke i studentske razmene o kojima smo pisali čitav serijal teksova!

Ovog puta naš sagovornik bio je Mladen Stojinović, student anglistike na Filozofskom fakultetu u Nišu, koji od svoje trinaeste godine odlazi na razmene. Zanimljivo, ali neki bi rekli da je previše rano ili se pitaju koja mu je motivacija.

”Najviše me motivisalo upoznavanje ljudi. Kako su krenule prve razmene i ja sam krenuo da razmišljam drugačije, a upoznavanje tuđih kultura me motivisalo da želim da putujem dalje, upoznajem i učim jezike“.

Razmene su investicije koje su momentalno isplative i traju tokom čitavog života. Vrednost može samo da im se uveća i neprikosnoveno su značajna podloga za dalje stvaranje karijere, što dovodi do toga da se i sama osoba promeni tokom razmene.

“Moram da priznam da mnogo drugačije razmišljam. Ne posmatram ljude na nacionalnoj osnovi, nego ko je kakav čovek. Promenio sam se u smislu da više pričam sa ljudima iz inostranstva, jer su dosta slični nama, verovali ili ne, čak i sa drugih kontinenata. Mogu reći da sam dosta tolerantniji, optimističniji i puno jezika sam naučio i zbog toga bih svima preporučio da idu na razmene, da bi upoznali druge ljude i videli da li je to za njih“.

Verujemo da svaka razmena ima svoju čar i simbolično iskustvo, a kao jedno od najboljeg/najgoreg iskustva sa brojnih razmena na kojima je bio, Mladen ističe sledeće: Od svih razmena, najprijatnije mi je bilo u Nišu. Bilo je 6-7 zemalja i vec nakon upoznavanja smo se združili i ja tih nedelju dana nisam uopste pričao srpski. Gde god smo išli i šta god smo radili uvek smo se lepo slagali i mnogo mi je bilo drago zbog toga. Najgore iskustvo je kad smo bili u Portugaliji. Tamo je bilo neprijatno jer su tokom razmena dolazili ljudi koji su bili van tog projekta, odnosno Portugalci koji se nisu upoznali sa nama, već su se držali i pričali samo ljudima na portugalskom. Osećali smo se odstranjeno, a pored toga, ako je tema inkluzija, trebalo bi međusobno da sarađujemo.

Saveti koje je sa nama podelio su sledeći:
1. Najtoplija preporuka je da pokušate da odete na bilo koju razmenu, jer to je jako lepo iskustvo, prvo gledajući finansijski aspekt, to se sve refundira nakon projekta, drugo što uvek na tim razmenama budu ljudi koji su širokih shvatanja. Svi su željni da upoznaju tuđu kulturu i da se druže, a pored toga imate priliku da vidite ne samo jedan, već više gradova. Jedna od organizacija za razmene koju preporučujem je NAVISSOS iz Niša.

2. Uvek poštujte tuđe, a volite svoje. Gledajte da idete na što više razmena tokom srednje škole i fakulteta, a i neformalno obrazovanje se mnogo više ceni sada. Budite otvoreni i iskreni pre svega prema sebi, a onda i prema drugim ljudima.

3. Tamo upoznaš ljude kod kojih kasnije možeš da se bovratiš i te neke stvari koje naučiš možeš da primeniš u razmin poljima. Naučiš da budeš mnogo više fleksibilan i da poštuješ tuđe vreme. Posle razmene se dobija diploma koja se može iskoristiti pri zapošljavanju.

Razmene su vidikovci budućnosti, zato što se vraćate kući sa puno iskustava i priča, naučite nešto novo o sebi i svašta novo o zemlji o kojoj ranije nista znali puno, i postajete bogatiji za nekoliko prijatelja i za još jedan dom sa druge strane planete. Tada možete objektivno da skapirate da li želite još ovakvih avantura ili vam je bilo dovoljno. 

Ako razmišljate da se prijavite za neku omladinsku razmenu, ali niste sigurni odakle da krenete sa traženjem, pročitajte ostale tekstove koje smo podelili ili nas pitajte šta vas zanima na društvenim mrežama ili u posebnom odeljku na našem sajtu!