Studiranje u inostranstvu

Uskoro završavaš srednju školu, želiš dobru diplomu pomoću koje će ti razna vrata poslovnih ponuda biti širom otvorena i pritom bi hteo/htela da sazreš i izađeš iz svoje zone komfora? Onda je studiranje u inostranstvu ono što ti je potrebno!

Svako od nas u jednom trenutku dođe u situaciju da mora da odluči koji fakultet da upiše i realno govoreći, retko ko ima tu sreću da se brzo i lako odluči. Baš zbog toga uvek teba uzeti u obzir sve moguće opcije, pa čak i one koje bi te odvojile od rodnog grada, pa i čitave domovine, što nije nimalo lako, ali kako ono kažu- najbolji pogled dolazi posle najtežeg uspona!

S ciljem da ti pokažemo kako ništa nije bauk i da ne postoji prepreka koju ne možeš da premostiš ukoliko to dovoljno ne želiš,  odlučili smo da porazgovaramo sa tri mlade i perspektivne devojke- Milicom Božović, Tarom Serhatlić i Kristinom Trajkovski, koje su odlučile da svoje studenske dane provedu u drugim državama, daleko od svojih porodica i prijatelja. U nastavku teksta ćeš moći da saznaš kako je otprilike izgledao proces prijave, koje su prednosti, a koje mane studiranja van zemlje, ali i zbog čega bi ti one savetovale da se usudiš na jedan takav korak. Ukoliko ti sve ovo zvuči interesantno, nastavi da čitaš kako bi se što bolje informisao/informisala!

Naime, pre nego što i počneš da razmišljaš o upisu fakulteta u drugoj zemlji, prvo bi trebalo da znaš koje su sve pogodnosti koje bi time mogao da dobiješ, kao što je na primer inostrana diploma koja je našoj sagovornici, Tari Serhatlić, studentkinji Pravnog fakulteta u Mariboru, pomogla pri odlučivanju šta i gde upisati.

„Oduvek sam htela da odem van zemlje iz prostog razloga što će mi više značiti evropska diploma nego što bi mi značila diploma u Crnoj Gori. Sloveniju sam izabrala jer je relativno blizu, jer su slični nama, a studije su besplatne“, rekla je Tara, potom nam ukratko objasnivši kako je izgledao proces prijave.

Prvo se prijavljuje preko nekog njihovog internet portala gde se pravi lista želja, posle čega se šalju svedočanstva, kao i diploma o završetku srednje škole, ali i maturski ispiti, koji iznosi 70%, dok preostalih 30% nosi uspeh iz škole, po čemu se formira rang lista.

Razume se, sam proces prijavljivanja se razlikuje od fakulteta do fakulteta, kamoli od zemlje do zemlje, te su tako naše preostale dve sagovornice- Milica Božović, koja je na završnoj godini studija prevođenja u Trstu i Kristini Trajkovski, koja je svoje tek započela na Kompijuterskom inžinjerstvu u Istanbulu, morale da odrade i neke druge testove, poput onih koji mere znanje stranog jezika ili se tiču prijemnog ispita kako bi mogle da upišu željene fakultete.

Recimo da si sada korak bliže tome da se prijaviš za studije van zemlje, ali ipak, javilo ti se jedno važno pitanje- gde stanovati? Nemaš potrebe time da zamaraš glavu, zato što fakulteti nude stipendije koje pokrivaju dom, te ukoliko je ostvariš odmah imaš rešeno stambeno pitanje. Međutim, ukoliko iz nekog razloga ne možeš ili ne želiš tuda da boraviš, uvek postoji opcija da iznajmiš neki mali stan koji možeš deliti sa nekim cimerom/cimerkom kako bi ga manje isplaćivao/isplaćivala, ali i kako ne bi bio/bila sasvim sam/sama.

U redu, sada je problem stanovanja rešen, ali ipak, nešto u tebi  te i dalje navodi na nećkanje. Kako bismo te barem malo rateretili, navešćemo ti još neke prednosti koje su naše sagovornice podelile sa nama, poput upoznavanja novih ljudi, jezika i kulture.
„Kroz jezik možeš da upoznaš i drugu kulturu i drugi narod, otvara ti dosta puteva“, rekla je Milica, ističući u ostalom važnost i izlaska iz zone komfora, kao jednu od velikih prednosti koje te navode da postaneš samostalniji, zreliji, a ujedno i jači.

Ali naravno, gde ima prednosti, ima i mana, mada su one, prema Kristininom mišljenju, stvar ličnog karaktera.
„Za mane bih rekla da je to više do psihološkog nivoa jer vidim da je nekim stranim prijateljima dosta teško da se odvoje od porodice i studiraju van. Ko nije spreman da to radi, ne bi trebalo da studira u inostranstvu“.

Osim toga, Tara je istakla da joj je osim odvajanja od porodice, teško palo i privikavanje na učenje na slovenačkom i to što nije imala nekoga da je upiti šta i kako da uči, šta može da propusti od gradiva, a šta ne, jer je bila prepuštena samoj sebi. Međutim, na tu prepuštenost je Milica gledala kao na nešto pozitivno, jer zahvaljujući njoj shvatiš da zapravo sve za šta bi možda inače tražio pomoć od nekoga, u stvari možeš da uradiš sam.

Usput, kada pričamo o manama, možemo govoriti i o „najgorim iskustvima“ naših sagovornica, gde su se dve od njih, Kristina i Milica, odlučile za papirologiju koja je neosporno glavni neprijatelj svih stranih studenata, a u okviru nje prednjači boravišna dozvola čije vađenje može potrajati i po nekoliko meseci i koja se obnavlja na svakih godinu dana, te je važno da se pre nego se upustiš u ovakvu avanturu, naoružaš strpljenjem, jer veruj- biće ti  i više nego potrebno.

Kada je reč o najlepšim iskustvima, Tara je navela da bi to bilo onda kada joj je jedan od profesora napisao preporuku za stipendiju, nahvalivši je divnim rečima, zbog čega je bila izuzetno srećna, ali i dirnuta, što samo pokazuje da profesori ne umanjuju vrednost studenta koji su iz druge zemlje, već naprotiv gledaju da mu izađu u susret, sa čim se složila i Kristina, koja je primetila da se domaća okolina zapravo trudi da ugodi inostranim studentima, te se ljudi vrlo često bolje ophode prema njima, nego prema sunarodnicima.

I za kraj, svaka od naših sagovornica je ostavila poruku za sve one koji i dalje ne znaju da li bi i zbog čega trebalo da studiraju u inostranstvu.

Tara: „Zato što će potpuno da upoznaju nekog novog sebe, da grade sebe, jer možda oni misle da su nezavisni, ali dok se ne nađu u stranom gradu, bez prijatelja, bez porodice, zaista ne mogu da znaju koliko zapravo mogu i koliko su sposobni“.

Milica: „Shvatiš koji god problem da imaš, sve se da rešiti. Kad studiraš kod kuće za dosta problema koje bi i sam mogao da rešiš tražiš pomoć, dok u inostranstvu znaš da si prepušten sam sebi. Znaš da tvoja budućnost zavisi od tebe i onda tu dobiješ neku snagu koja te gura“.

Kristina: „Ja bih im pre svega poručila da dobro razmisle da li bi smeli da se upute u tako nešto. Rekla bih da učenici koji imaju takve tendencije ne bi ni trebalo da se prijave jer će im biti jako teško da se naviknu, ali s druge strane, oni koji su spremni da naprave korak dalje, da izađu iz kutije u kojoj su rođeni, da pokušaju da iskuse nešto novo, stvarno je predivno iskustvo“.

Nadamo se da smo uspeli da te podstaknemo da razmišljaš izvan svog okvira. Dobro promozgaj onda kada dođe vreme da odabereš fakultet za sebe, jer zapamti- odabirom fakulteta ti biraš kako će se na dalje kretati ne samo tvoj „poslovni“, već i privatni put, zato donesi odluku u skladu sa svojim interesovanjima i ne dozvoli da ti bilo šta stane na put!

Do skorog viđenja,

#čitamo se 😁