„Trekkinguj“ s Vidom!

Voliš da boraviš u prirodi, uživaš u dugim šetnjama i trčanju koji iziskuju dobru fizičku spremnost praćenu velikom dozom adrenalina? Onda je „trekking“ pravi sport za tebe! 

Ovaj sport, koji i nije toliko poznat javnosti, uključuje dugo hodanje uz mešavinu trčanja po šumskim stazama i puteljcima zbog čega je neophodna dobra kondicija, ali i volja. Zvuči ti interesantno? Onda nastavi da čitaš kako bi saznao šta o ovome ima da ti kaže Vid Radičević, učenik Grafičko-medijske škole u Beogradu, odsek za web dizajn, mladi ljubitelj ovog nesvakidašnjeg sporta i jedan od prvih članova inicijalne redakcije Unbox haba inovativnih edukacija, kada smo tek počinjali ovu našu priču!

Kako si počeo da se baviš trekkingom?

„Bila je ta jedna trka prošle godine, Zimski noćni polumaraton, i ja sam tamo bio volonter. Tamo je bio jedan lik koji mi je pričao da dođem u „Pobedu“ (trekking klub), a ja u tom trenutku nisam znao baš mnogo ni o čemu u vezi sa trčanjem i meni je to zvučalo kul“, rekao je Vid i dodao da je u početku bio protiv toga, ali ne zadugo. „Bio je prilično uporan u tome i rekao mi je da će mi Miloš Spartak (ozbiljan trener čiji rad baš pratim) biti trener i to mi je iskreno bilo baš kul“, rekao je Vid.

Da li ti je početak bio težak?

„Da, zato što ljudi obično u to uđu sa roditeljima ili su stariji pa uđu sa nekim društvom, a moje roditelje to ne zanima, kao ni društvo“,  priznao je i uz to napomenuo da mu je u početku bilo neprijatno .

Šta te motiviše na trčanje?

„Veoma je dobro za kontrolu besa jer jednostavno, izduvaš se i nastaviš dalje sa dnevnim obavezama. Takođe je beg od problema. Prosto je, ti odeš da trčiš na pola sata, sat, i tih problema nema, nestanu. Kada sam krenuo u srednju školu profesorka je forsirala trčanje jer i ona sama trči. Trčim za „Srpsku ligu“, ali pošto mi se ne poklapaju rokovi i obaveze trčim za Vojvođansku ligu.“ – objašnjava Vid, koji je zbog rokova i obaveza morao da pauzira i svoju aktivnost u Unbox habu, ali nastavlja da aktivira sebe i svoje drugare kroz različite neformalne edukacije. 

Kako bismo bolje razumeli šta je tačno “trekking”, pitali smo Vida od čega se sastoji jedan trening, a potom i sama trka. 

„Prvo radim razgibavanje i istezanje, onda uglavnom radim vežbe za kadencu i kardio da se malo zagrejem. Uglavnom na treninzima prelazim kilometražu od nekih 7 km i posle toga se istežem. Što se tiče trka, prvih 200 m svi trče. Ukoliko je ravno i nije uzbrdica odmah na startu, onda uglavnom nastavim da trčim nekih 4-5 km i posle toga hodam 400-500 m, pa opet trčim, pa ponovo hodam, jer je druga polovina trke baš teška“.
Inače, u sklopu trke postoji par kontrolnih tačaka udaljenih po nekoliko kilometara gde trkači mogu da se osveže i prezalogaje nešto. Takođe, Vid nam je otkrio jedno nepisano pravilo same trke, a to je da trik nije u trčanju nego u jelu i piću. „Treba se rasporediti kad jedeš, a kad ne, da bi završio trku ali i da mentalno izdržiš“.

Koja je je neophodna oprema koju moraš imati?

„Prvo patike koje imaju na đonu posebne krampone da se ne bi klizao. Važno je imati telefon ako se izgubiš da možeš da pozoveš nekoga, da imaš mapu skinutu na telefonu kako bi mogao da vidiš gde si, da možeš da slikaš, da se javiš nekome. Dobro je imati i ranac da staviš vodu, hranu. Ja nosim i bežične punjače, dva za svaki slučaj. Dobro je imati i maramice, ali i bandanu“, rekao je i posebno istakao značaj bandane.
„Ukoliko je hladno staviš bandanu oko vrata ili ako ne možeš da zatvoriš džep ili hoćeš da budeš siguran da ti telefon odatle neće ispast, onda je vežeš oko ruke i tu ubaciš telefon. Možeš da je staviš na glavu ako duva vetar a zaboraviš kapu, što smešno izgleda, ali je baš korisno. Ako se povrediš njome možeš zaustaviti krvarenje…“, bili su samo neki od primera koje je Vid naveo. 

Da li ima neko ograničenje koliko dugo trčite?

„Ima, za različite staze je različito ograničenje koje zavisi i od težine staze. Za srednju stazu je negde oko 7h, za veliku 9h, a za malu 5h. Limiti su poprilično široki i ono što je važno je da sat ili dva pre početka trke kreće čistač (čovek iz kluba) koj ide i čisti đubre ako je neko ostavio, ali i dovodi trkače ukoliko je neki ostao. Sa sobom nosi više hrane i vode“.

Šta mladi dobijaju ajo se bave „trekkingom“?

„Dobijaju to da su u prirodi sa drugim ljudima. Možda tamo nađu neke veze za kasniji posao, a i prilično je zdravo“. Takođe, kroz “trekking” mogu da se steknu i različita znanja i veštine neophodne za dalji uspeh, kao što su veštine komunikacija, organizacija vremena, timski rad, nošenje sa stresom i lična organizacija (personal management), koje se ne spominju u školi, ali su ključne veštine za 21. vek. Pored samog sporta i informalnog učenja koje se dešava, iskustvo sa takmičenja može biti korisno za prijavljivanje za razmene na temu sporta, što je Vidov sledeći korak!

Šta bi poručio mladima koji su zainteresovani za „trekking“?

„Samo napred, to je odličan sport! Mnogo ljudi ćete upoznati, biće mnogo avantura i nekako tu komunikacija ide sama od sebe i to nije nešto gde se ljudi neće uklopiti u „zajednicu“, jer svi prihvataju sve“, kaže Vid i poziva sve zainteresovane da se jave, ako žele da se pridruže njegovoj „trekking“ zajednice!    

Ukoliko ti je sve ovo zazvučalo interesantno i voleo bi da se oprobaš, onda se raspitaj gde se nalazi najbliži „trekking“ tim u tvom gradu i što bi Vid rekao, samo napred!