U Americi zbog lošeg ponašanja učenika profesori napuštaju profesiju

Kvalitetna saradnja je ključ uspeha. Odnos između profesora i učenika može biti ili odličan ili loš. Ali od koga zavisi kvalitet tog odnosa? Da li je komplikovanije profesorima da rade sa decom koja im otežavaju posao ili đacima sa profesorima koji ne pružaju dovoljno?

Prema američkom istraživanju, više od polovine ispitanika rekla je da ometanje časa utiče na kvalitet edukacije za decu. Tri četvrtine profesora često mora da se bori sa lošim ponašanjem na času i mnogi vide otkaz kao jedini izlaz iz te situacije. Dve trećine profesora je razmišljalo o napuštanju profesije, dok je 71% budućih nastavnika zabrinuto za posao zbog lošeg ponašanja učenika. Polovina ispitanih je rekla da smatraju da nisu adekvatno pripremljeni za kontrolisanje ponašanja dece.

Sve više ljudi odbija da radi u prosveti, jer misle da se ne mogu izboriti sa neprimerenim ponašanjem učenika. Ali kako poboljšati vaspitanje novih generacija? U Srbiji postoje dva načina. Jedan način je uvođenje društveno-korisnog rada. Ova vaspitna mera je uvedena kako bi se kroz humanitarni rad deca prevaspitala. Na odraslima je da nauče mlađe generacije disciplini i pravilnom ponašanju. Drugi način je da se organizuje intenzivna obuka za nastavnike sa metodama kako da izađu na kraj sa problematičnim učenicima. Za sada, ovaj način je samo zamisao.

Kako roditelji učenika žele najbolje za svoju decu, tako žele i profesori. Svima je u interesu da se đaci edukuju i napreduju u školi. Istraživanje je pokazalo da roditelji, učenici i nastavnici žele školski sistem u kom se svi učenici ponašaju savršeno. Krajnje utopijski, zar ne? Taj sistem ne funkcioniše jer se vrši pritisak i deca znaju da postoji kazna za loše ponašanje što ih od starta demorališe.

Loše ponašanje remeti kako učenje, tako i predavanje i time veoma često pogađa ugrožene mlade ljude, kaže obrazovni sekretar Damjan Hinds.

Svakako, obrazovni sistem u Americi i u Srbiji se dosta razlikuje. U Americi je stopa delikvenata znatno veća nego u Srbiji. Takođe, prosvetari u Americi će pre dati otkaz jer imaju drugi izbor. Ključno je ponašanje učenika. Zavisi da li je i koliko učenicima stalo do ocene, neopravdanih izostanaka ili do obrazovanja generalno. Opšte je poznato da motivisanje đaka predstavlja veliki problem profesorima, još je teže to učiniti ako su učenici potpuno nezainteresovani.

Iako su razlike u edukaciji ove dve zemlje vrlo izražene, ishod je isti – prosveta slabi. Ako možemo poboljšati obrazovanje i olakšati učenje time što ćemo se ponašati kako i dolikuje, zašto ne bismo to uradili? Nije valjda toliko teško biti dobar, zar ne?