U zdravom telu, zdrav čas

Konstraktina pesma “In corpore sano” ili možda poznatije -UMETNICA MORA BITI ZDRAVA-  je poslednjih dana zapalila društvene mreže. Ako si kojim slučajem propustio/la, evo linka: https://www.youtube.com/watch?v=wLAYRJv6nQc 

Možda ti nije jasno koja je poenta ove pesme ili šta znači da ona “nema knjižicu” ili zašto umetnica uopšte mora da bude zdrava? E pa, nije ni meni bilo. Imam tu sreću da u školi imam Estetiku kao predmet. Estetika je filozofska disciplina koja se bavi umetnošću. Neki od bitnijih filozofa koji su se njome bavili su: Platon, Kant, Hegel i mnogi drugi. 

Ali, danas se nećemo baviti dubljim i širim smislom, slojevitošću i ostalim, zapravo izuzetno važnim stavkama ove pesme, samo jer želimo da te motivišemo da o ovome razgovaraš u svojoj školi i javiš nam utiske!  

Danas ćemo pričati o tome kako su se škole snašle sa ovako neočekivanom situacijom. Meni se desilo da dok prolazim hodnikom vidim učenike kako pevaju i igraju, a sa druge strane skroz zbunjene profesore. U nekim drugim situacijama su im profesori klimnuli glavom i ohrabrili ih u izvođenju.  

Mada nisam nastavnik, i meni je bilo čudno. Desilo se da me je finale Pesme za Evroviziju sačekalo na putu i mogućnosti da pratim su bile ravne 0. A jutro posle puta- budim se i Instagram mi je pun sad već čuvenih:

UMETNICA MORA BITI ZDRAVA 

KOJA LI JE TAJNA ZDRAVE KOSE MEGAN MARKL???

BITI BITI BITI BITI BITI ZDRAVA

I sve varijacije na temu. Razgovor sa nekim drugarima me nije odveo daleko. Stali smo već kod prvog pitanja– da li je ta pesma uopšte umetnost? Ako jeste- kako, zašto? Ili ako nije, što je ljudima toliko bitno što je pobedila baš ona, a ne neka druga? 

Čas estetike kao predmeta koji se bavi baš ovim pitanjima mi je delovao kao pravo mesto da iznesem svoje dileme. Prvo smo poslušali pesmu da bi svi bili na istom nivou znanja o temi. Posle toga smo glasali da li su pesma i scenski nastup umetnost. Evo rezultata: 

Ljudi koji su glasali za “da” su iznosili argumente da liči na performanse Marine Abramović i da je umetnost jer je Marina sigurno umetnica. Oni koji su glasali za “ne” su govorili kako to nije umetnost jer mi ne treba da pogađamo šta je ona htela da kaže i da su ljudi koji skaču sa peškirima čudni. Uzdržanima nije bilo jasno oko čega se raspravljamo i što je to važno. 

Bavili smo se i analizom teksta. Nikome zaista nije bilo jasno što je ta „knjižica“ toliko važna, ni što je bitno to što um i duša nisu zdravi u zdravom telu. Umesto serviranog odgovora, dobili smo potpitanja– što mislite da je knjižica važna, kakve knjižice mogu da budu: zdravstvene, za biblioteku…i mnoga druga, o kojima možemo da razmišljamo do sledećeg časa. 

Zanimalo me je, da li se i u drugim školama priča o pesmi? Kakva su mišljenja? Da li su profesori spremni da o tome razgovaraju, da li su pristrasni? Kako uopšte izgledaju te rasprave u drugim školama? Da li je pop kulturi mesto u školi kao obrazovnoj utanovi? Da li imamo zdravu školu u odnosu na zdravu energiju učenika? 

Donosimo vam odgovore iz nekoliko gradova Srbije: na prvo pitanje su svi odgovorili potvrdno – svuda se, manje ili više priča o Konstrakti i tome kakvu je revoluciju napravila. Učenici i profesori Muzičke škole u Valjevu imaju generalno pozitivan stav, kažu da je pesma originalna i drugačija, da je uz takvu melodiju teško pevati na taj način, ali da bez obzira na sve pesma ima jaku i duboku poruku. U nekim drugim školama u istom gradu ne vlada baš tako pozitivna atmosfera – kažu da je to blam za zemlju. 

U Šapcu i Novom Sadu su mišljenja izričito podeljena – ili si za ili protiv Konstrakte i toga da UMETNICA MORA BITI ZDRAVA. Zrenjanin je ostao uglavnom neutralan- pričalo se o tome u školi, ali niko ne zauzima neku „stranu“, bar po rečima naših izvora. 

Malo južnije, u Pirotu i Leskovcu, vlada manje povoljna klima za Umetnicu. U Pirotu ljudi imaju više negativan stav prema celom pokretu, pa zato i nisu mnogo zainteresovani za tu dilemu. U školama se razgovaralo, mada neki profesori ipak nisu ostali nepristarasni. 

U Leskovcu je nešto bolja sitacija- ako dođe do rasprave, neka bude argumentovana. Moj sagovornik iz tog grada je primetio da devojke više učestvuju u raspravama, kao i da ljudi često nemaju svoje mišljenje, već prihvataju ono u čijem se društvu nalaze. 

Donosimo ti i jedan lep primer iz Užica. Umesto poklona za 8. mart, učenici su profesorki srpskog pokonili izvedbu performasna “In corpore sano”, a zauzvrat dobili objašnjenje teksta. Sve je prošlo vrlo lepo, a detalje možeš da pročitaš na: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/na-sred-casa-in-corpore-sano-ni-vaucer-ni-skupi-pokloni-nego-stav-i-svest-uzicki/sympbv6?fbclid=IwAR1UJy2edZYZwXMtW1DHcKry6ZBC3Zb878CbdoDT8_Zlrex_QU4G1xKv4_k 

Ostalo nam je da odgovorimo na pitanja da li je pop kulturi mesto u školi, kao obrazovnoj ustanovi? I možda najvažnije- da li imamo zdravu školu u odnosu na zdrav duh učenika? 

Škola je mesto koje bi trebalo da osposobi učenike za život u društvu, a ne samo da nas tera da pamtimo gomilu informacija. Pop kultura jeste ono što se svakodnevno dešava van knjiga. Tako da, da – pop kulturi jeste mesto u školi i izuzetno je važno pričati o “pojavama” kao što je Konstrakta. 

Sada bi možda trebalo da ostavim svakome da proceni da li ima zdravu školu i kažem da moja jeste i da je baš super. Mada, ono što mi se čini da se dešava je to da škole tek postaju zdrave i tek “nabavljaju knjižice”. One se turde da imaju snage da iznesu energiju učenika, ali će im biti potrebno još vremena i pomoći učenika, a toliko možemo.

Na kraju, možemo zaključiti da je Konstrakta zaista napravila pravu pometnju svojom pesmom. Kako mi je neko skoro rekao: ”Super je što je pomerila fokus sa pitanja “da li će pasti neka nuklearka?“, na to “da li je pobednička pesma umetnost?”. 

Kakvi su tvoji utisci? Da li misliš da je pobednička pesma umetnost? Da li ste pričali o tome u školi? Piši nam, a #čitamose već u sledećem tekstu! 

✍️ Vid Radičević 😎