Faks – očekivanja VS realnost

Uskoro se bliži jun- mesec rezervisan za polaganje prijemnih ispita. Ukoliko si maturant koji će od oktobra postati brucoš (naziv za studente prve godine dok ne polože prvi ispit), sigurno je da imaš neka očekivanja kako izgleda život na fakultetu. Nažalost, moraću odmah da te razočaram- mahom ništa nije onako kako si zamišljao/la ili jeste, samo u mnogo, mnogo manjoj meri. 😞 

Pre godinu dana sam se i ja nalazila na tvom mestu i uveliko maštala kako izgleda dan jednog studenta. Razume se, ne mogu da kažem da sam osetila faks u dovoljnoj meri da bih stoprocentno iskusila kako izgleda biti deo njega, ali mogu da sa tobom podelim neka svoja zapažanja koja sam do sada nakupila. 🤓

Pre svega, ne znam za tebe, ali moja prva asocijacija na faks bila je druženje. Nekako sam uvek mislila da će, zbog velikog broja ljudi koji istovremeno prate predavanja, to automatski značiti i veliki broj novih prijateljstava koja se neće završiti samo na druženju tokom faksa, već i van. Na nesreću, realnost mi je pokazala suprotno. 😒

Iako jesam upoznala puno novih lica, i dalje se najviše družim sa onima koje sam znala od ranije (iz srednje škole), dok s ovim novima samo proćaskam na pauzi između predavanja i to je to. Naravno, to ne mora da znači da će i tebi biti tako, ali eto – čisto da znaš da se pripremiš i za takav ishod. 😅

Osim toga, kao i verovatno svaki srednjoškolac sam zamišljala da će, uprkos svemu, fakultet da mi pruži praktično, odnosno primenljivo znanje. Moraću da te razočaram, jer su stariji bili u pravu- znanje koje dobijaš na faksu je čisto teorijsko i vrlo slabo primenljivo za nadalje. Problem je u tome što, na primer, ja na svom fakultetu učim kako se ručno vrši knjiženje imovine, dok danas svi to rade preko kompjutera. Dakle, sam obrazovni sistem je zastareo i, kako nije u hodu s vremenom u kom živimo, tako ne može ni da nam pruži ono znanje koje će nama biti potrebno sutradan za posao. 🧑‍💼 

Pored toga, na faksu ćeš, iako usmeren/a na ono što te zanima (pod uslovom da si tako nešto upisao/la), ponovo biti prinuđen/a da slušaš neke predmete koji ti baš i nisu neophodni (pogotovu ako nema smerova na fakultetu koji budeš odabrao ili ih ima, ali tek u kasnijim godinama; tada ponovo, kao i u npr. gimnazijama, moraš da slušaš od svega po malo). 😢 

S druge strane, moram da kažem da ima puno prilika van predavanja, kao što su na primer razmene, studiranje van zemlje, takmičenja u npr. case study-ju, sportovima… Takođe, svaki fakultet organizuje određenu „-jadu“, u zavisnosti od toga o kom je faksu reč (npr. Ekonomski- Ekonomijada), koja ti pruža mogućnost da na par dana otputuješ negde s ostalim kolegama, gde imaš organizovane aktivnosti poput nekih takmičenja i sl. Mnogi fakulteti održavaju i određene radionice, forume, konferencije, a uz to na nekima postoje i studenske organizacije. 🤩

Što se tiče učenja, odnosno vremena koje bi za isto trebalo da izdvojiš, iz ličnog iskustva mogu da kažem da je, po tom pitanju, faks bolji od srednje, jer si sam sebi „svoj gazda“, s obzirom da ti unapred znaš kad imaš koji ispit i sam biraš kad ćeš šta polagati, pa samim tim i kada i kako ćeš učiti. 😎 

Doduše, postoji i tu jedna začkoljica, a to su kolokvijumi (o kojima više možeš saznati ovde) – obično su vrlo „gusto“ raspoređeni, te, ako moraš ili želiš da daješ ispite preko njih, treba da znaš da zbog njih moraš da učiš češće nego što si planirao/la. Zbog svega toga je najvažnije da imaš radnu naviku, jer bez nje teško da ćeš opstati na fakultetu, pošto on zahteva konstantno učenje na koje te niko ne tera (nema profesora da ti daju testove, ispituju i tako te „podstiču“, nego sve moraš sam). 💪

To bi bila neka moja dosadašnja zapažanja. Ukoliko imaš nekih pitanja budi slobodan/na da pišeš u komentare ili na Unbox društvene mreže. Ako želiš da se još dodatno informišeš na ovu temu, pogledaj serijal tekstova o fakultetu ovde.

Do tada,

#čitamose! 😁