Izlaz iz lavirinta socijalnih nejednakosti

Prošle nedelje smo ostali u lavirintu socijalnih nejednakosti u obrazovanju, bez odgovora na pitanje: Da li postoji izlaz i svetla tačka na kraju lavirinta? Da bi mogli zapravo da odgovorimo na ovako složeno pitanje, morali smo još dublje da zavirimo u različite oblike socijalne nejednakosti, koje su prisutne u našem vaspitno-obrazovnom sistemu.

Pre svega, oblici socijalne nejednakosti u obrazovanju mogu se javiti na samom startu u školovanje. To su one nejednakosti koje određuju šansu da se školovanje započne, okolnosti koje su odlučujuće za mogućnost bilo kakvog školovanja. Na primer, predškolsko vaspitanje je nejednako razvijeno i nejednako pristupačno svoj deci. Dostupnije je deci iz viših slojeva, a predškolske ustanove suuglavnom u gradovima. Mali broj seoskih sredina ima predškolske ustanove.

Sociolozi obrazovanja smatraju da su nejednakosti u obuhvatu školovanjem, jedan od najvažnijih oblika nejednakosti u vaspitanju i obrazovanju, a možda i najvažniji. One se najlakše utvrđuju, a utvrđeno je da postoje na svim nivoima školskog sistema. Tako su osnovnom školom obuhvaćeni skoro svi koji su stasali za osnovno školovanje.

Statističke analize pokazuju da poslednjih decenija samo mali broj dece nije obuhvaćen osnovnom školom, ili da je napušta pre završetka. Srednjim obrazovanjem je poslednjih decenija obuhvaćen sve veći broj mladih. Ipak, u poređenju s osnovnom školom taj obuhvat je znatno manji, a osipanje (napuštanje) mnogo veće. Da li ste razmišljali zbog čega je tako? Zašto učenici najčešće napuste srednju školu? Da li bi i ona trebalo da bude obavezna?

Međutim, socijalna selekcija je ipak najdrastičniji oblik socijalne nejednakosti u oblasti vaspitanja i obrazovanja. Deca iz nižih slojeva po pravilu biraju ona zanimanja koja će im otvoriti perspektivu bržeg završavanja školovanja i zapošljavanja, koja su jeftinija i bliža kući, ili ona za koja će lakše dobiti društvenu pomoć za školovanje. Dok deca iz imućnijih slojeva više se rukovode stvarnim željama i sklonostima.

Nejednakosti uslova školovanja, jasno nam pokazuju da, deca čije porodice pripadaju višim slojevima mogu lagodno da se školuju/studiraju i da imaju sadržajnije slobodno vreme, kulturne i sportske aktivnosti. U odnosu na decu iz porodica koje su iz nižih slojeva, koja se školuju uz velika odricanja i porodice i njih samih.

Kao što je već poznato, uspeh u školovanju neposredno povezan sa slojnom pripadnošću porodice učenika. Uspeh u školovanju raste sa poboljšanjem socijalnih uslova, a opada sa pogoršanjem tih uslova. Tačno je da uspeh zavisi od samog pojedinca – njegovih sposobnosti, motivacije i odnosa prema učenju, ali on zavisi i od socijalnih uslova.

Deluje kao da lavirint nejednakosti nema kraja, zar ne? Svaki put, iznova i iznova možemo pronaći neki oblik socijalne nejednakosti u obarazovanju, ali jedno je sigurno – svaki dečak i svaka devojčica, gde god i ko god da su, imaju pravo kvalitetno obrazovanje. Zato, dajmo konačno svoj deci jednake šanse za obrazovanje! Očigledno je da nas mnogo toga sprečava da dođemo do izlaza iz lavirinta, ali je važno napraviti korak po korak ka kvalitetnijem obrazovanju koje pruža jednake šanse za sve.