Pisanjem dnevnika protiv stresa

Pisanje dnevnika podrazumeva beleženje naših misli i osećanja koja prate različite događaje u našem životu. Predstavlja odličan način da bolje upoznamo sami sebe, ali i bolje kontrolišemo stres i identifikujemo uzročnike stresa u životu. Zato bi trebalo redovno pisati dnevnik, ali čak i sporadično pisanje pomaže u olakšavanju stresa i procesu samospoznaje.

Jedna od najboljih tehnika za kontrolu stresa i poboljšanje raspoloženja na duže staze jeste beleženje stvari u životu zbog kojih smo zahvalni. Takođe je dobro da na papir „izbacimo“ kako negativna, tako i pozitivna osećanja koja prate razne događaje, budući da će nam ova tehnika pomoći da bolje obradimo emocije, kao i da stvari koje su nam se desile i koje smo uradili sagledamo iz više uglova.

Džejms Penebejker, svetski poznat profesor psihologije sa Univerziteta u Teksasu, tvorac je tehnike „ekspresivno pisanje“. On je početkom osamdesetih godina dvadesetog veka pokrenuo istraživanje koje je mnogima promenilo život. Naime, koristeći ovu tehniku ljudi koje su doživeli emotivan stres, neku vrstu traume u raznim životnim situacijama (u slučaju bolesti i slično) ili smrtni gubitak, nakon nekoliko meseci osećali su se srećnijim i sve manje su ih opsedale crne misli u odnosu na period pre početka pisanja.

Osnovna ideja jeste da jednostavno istražujemo svoje najdublje misli i strahove. Nepotrebno je svaku situaciju podvrgnuti analizi. Onda bi i sama analiza postala besmislena jer bismo od tolike analize zaboravili ono glavno – da živimo. Penebejker navodi da je važan kontinuitet i posvećenost, odnosno da treba pisati minimum 20 minuta četiri dana zaredom.

Takođe, da ono o čemu pišemo budu događaji, osećanja, misli, koji su lični i važni za nas. Treba pisati bez obzira na pravopis, tačke i zareze, samo pustiti da misli nesmetano teku kao reka. Ono što pišemo – pišemo za sebe, to niko drugi neće videti, tako da možemo biti apsolutno iskreni.

Na kraju mi odlučujemo šta ćemo sa papirom uraditi. Da li ćemo ga sačuvati ili zgužvati i baciti. S druge strane, ako je tema previše bolna i mislimo da će nas vraćanje tih misli, osećanja ili događaja „gurnuti preko ivice“ prekidamo sa pisanjem. Važno je da pratimo svoj osećaj. Papir ima više srtpljenja nego ljudi, a da biste otvorili sebe potrebno je da otvorite dnevnik!

Zato sada uzmi list papira i olovku, pronađi miran, tih i udoban kutak u kojem se osećaš opušteno, prepusti se mislima i osećanjima i počni da pišeš! Oslobodi iz srca i duše sve ono što te tišti i boli i što ti sputava energiju i samopouzdanje. Obavezno nam javi da li ova tehnika pisanja radi kod tebe i kako se osećaš nakon primene iste!

#čitamose✍️