Rezilijentnost – veština 21. veka
Rezilijentnost se definiše kao sposobnost nekoga da iznova postane jak/a, zdrav/a i uspešan/na, nakon što se nešto loše desilo ili sposobnost za lak oporavak i adaptaciju nakon loših događaja ili promena, dok Oksfordov rečnik definiše kao sposobnost da se neko brzo bolje oseća posle nečega neprijatnog, na primer šoka, povrede i slično.
Mnogi smatraju da je rezilijentnost kapacitet za uspešnu adaptaciju uprkos izazovima ili pretećim okolnostima, a čuveno je i parafraziranje Čarlsa Darvina koje je 1963. Leon Meginson, američki profesor menadžmenta i marketinga, napisao u knjizi „Lekcije iz Evrope za američka poslovanja“:
„Prema Darvinovom Poreklu vrsta, nisu najpametnije vrste one koje opstaju, niti su najjače vrste one koje opstaju, već su to one vrste koje se najbolje adaptiraju i prilagođavaju svom okruženju koje se menja“, a upravo ovakve vrste su rezilijentne.
Trenutno postoji veliki broj različitih definicija rezilijentnosti. Rezilijentnost se kao osobina u današnjem smislu proučava relativno kratko – od polovine 20. veka. Pionirima istraživanja rezilijentnosti se smatraju Norman Garmezi i Emi Verner. Međutim, sigurno vas više zanima kako se ova veština procenjuje?
Jedna od novijih metoda za procenu rezilijentnosti je Upitnik za određivanje profila reagovanja na teškoće (Adversity Response Profile – ARP), koji je osmislio Pol Stolc. Ovaj upitnik koristi za ispitivanje reagovanja osoba na stresne i krizne situacije i napravljen je kao niz situacija od kojih je svaka situacija (scenario) propraćena pitanjima.
Po Stolcovoj teoriji, postoje četiri skale i koriste se za svako od pitanja, a one četiri su: samokontrola, odgovornost, generalizacija i istrajnost. Svaka od ovih skala meri različite dimenzije koeficijenta rezilijentnosti. Na osnovu toga, ljudi se mogu dosta razlikovati, jer naš odnos prema stresu, izazovnim situacijama i poteškoćama oblikuje naše postupke i odnos prema životu. Ljudi dele na tri tipa: odustajači, odlagači i osvajači.
Sada se sigurno pitate: “Kom tipu pripadam?” Pa hajde da vidimo!
Razmislite u kom se procentu neke od ovih izjava odnose na vaš odnos prema sebi i životu:
- Često se kajem zbog odluka koje donosim, retko rizikujem i više volim da igram na sigurno u životu.
- Osećam se zadovoljno onim što jeste i što imam u životu, a rizikujem ponekad, kada to ne može da ugrozi moje ciljeve.
- Rado rizikujem u životu, prihvatam izazove, imam puno energije i ja sam stalno aktivna i vrlo uporna osoba.
Činjenica da li ste odustajači, odlagači ili osvajači ne čini vas manje ili više boljom osobom, ono što je važno jetse da je vreme da učimo o sebi i kako da se borimo protiv stresa. Sasvim je očigledno da se rezilijentnost može razvijati, a u 21. veku, vremenu ubrzanih promena i novih izazova, pojačanog stresa i eksplozije informacija, rad na razvijanju rezilijentnosti nam se nameće kao potreba za edukacijom i podrškom u rešavanju problema i ostvarivanju izazova, prevazilaženju konflikata i stresa, kao i upravljanju vremenom.
Zato radite na razvijanju ove veštine kako biste se lakše izborili sa svim onim što vas u budućnosti čeka, ali i kako biste bolje upoznali ono što se skriva duboko u vama!
Do skorog viđenja,
#čitamo se! 😁
Оставите одговор