Apsolvent u Bambergu

Tokom jula meseca, na našem sajtu si mogao/mogla da saznaš nešto više o razmenama kao što su FLEX, HMC i Erasmus+, posvećene srednjoškolcima. U ovom tekstu, predstavićemo ti iskustvo jednog bivšeg apsolventa koji se odlučio da svoj pretposlednji semestar osnovnih studija povede u inostranstvu, takođe putem razmene!

Petar Radović je dvadesetšestogodišnjak koji je trenutno na master studijama socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu na kom je diplomirao psihologiju, kao i bivši predsednik studenske organizacije BEST, ali i veliki ljubitelj planinarenja, plivanja, vožnje bicikle i predavanja na jutjubu, koji je napravio jedan takav korak i odlučio da jedan semestar završne godine studija provede u gradu Bamberg u Nemačkoj.

Kako sam kaže, želja da ode i školuje se u inostranstvu datirala je još od srednje škole, tokom koje je želeo da ode na FLEX razmenu, međutim, u prvoj godini ga je pismeni iz matematike sprečio da ode i prijavi se, dok iduće nije prošao neki krug. Sve u svemu, on uprkos tome nije dozvolio da njegova želja tek tako padne u vodu, te se, nekoliko godina kasnije, odlučio da putem razmene ode na studiranje i napokon vidi kako je to kada ne učiš na svom jeziku.

Njegov put počeo je tako što je prvo otišao na sajt Univerziteta u Nišu, gde je pronašao sve potrebne podatke u vezi konkursa, a potom se na svom fakultetu raspitao o istom, nakon čega je usledilo ono najgore, a to je sakupljanje potrebnih dokumenata.
„Papirologija je najveći neprijatelj, ali ako se ima strpljenja rešivo je sve“, rekao je Petar, spomenuvši neke od najvažnijih dokumenata, kao što su: potvrda o znanju engleskog jezika koja može da se dobije od profesora engleskog, motivaciono pismo, CV, preporučeno pismo koje se takođe dobija od profesora, potom potrvda o položenim ispitima i tako dalje.

Kako i sam ističe, na fakultetu te informišu o svemu šta je potrebno da znaš, te je jedino što ti preostaje da prastiš instrukcije i naoružaš se potrebnim strpljenjem kako zbog manjka istog ne bi ostao uskraćen jednog takvo lepog iskustva.

Nakon papirologije koja predstavlja drugi korak, sledi objavljivanje rezultata, a potom i intervju, koji je od skoro ukinut, te je sada naredni korak apliciranje za vizu. Ono što je mnogo dobro kod uzimanja viza za razmene jeste to što nema zakazivanja u ambasadi, već ti svojevoljno odlaziš sa potrebnim dokumentima koje nalaziš na sajtu ambasade države u koju ideš.

Ukoliko sve prođe u najboljem redu i budeš primljen, onda sledi odlazak. Put se refundira u jednom smeru i u zavisnosti od toga kako je država pristupila celom programu, kao i tome koliko je novca izdvojila, dobijaš određenu stipendiju.

Kada doputuješ u tu državu, dalja procedura uključuje prijavljivanje da si tu, kao i gde i koliko dugo ćeš boraviti. Ono što je potrebno tamo da se preda jesu dokumenta koja popunjavaš dok si u Srbiji, kao što je na primer socijalno osiguranje iz Republičkog Fonda PIO i Ugovor o učenju- najbitniji dokument za priznavanje ispita dok si na studijama van zemlje, zahvaljujući kom možeš da poništiš jedan ili više ispita koji su ti ostali na fakultetu, pod uslovom da su sadržinski slični.

Osim svih tih formalnosti, važno je napomenuti i da, ukoliko studiraš u nekom manjem gradu, možda ćeš morati da presedneš u neki veći, nakon čega će biti potrebno da se sam snađeš za prevoz do tog gradića u kom treba da studiraš.

Ali ništa ne brini! Petar je bio baš u toj situaciji da je morao sam sebi da obezbedi prevoz od Berlina do Bamberga, što nije bilo nimalo naivno s obzirom da nije znao nemački, niti je znao kuda treba da ide, ali je povrh svega uspeo da se snađe i nakon jednog turbulentnog dana ispunjenog neizvesnošću stigne do studenskog doma koji je činio kompleks od oko deset zgrada u kojima su se nalazi studenti iz različitih delova sveta. Upravo zbog te raznolikosti, on preporučuje da ne plaćaš smeštaj na svoju ruku, već da odeš u dom i združiš se sa ostalim studentima na razmeni i to ne samo jer ćeš tako steći jača prijateljstva, već i zato što se domovi obično nalaze u blizini fakulteta.

Što se samog studiranja tiče, Petar kaže da se ono dosta razlikuje od našeg, jer se kod njih primenjuje projektivna nastava koja uključuje više aktivnog rada u vidu rađenja prezentacija, projekata, istraživačkih radova i slično, dok se kod nas znatno više pažnje posvećuje teorijskom delu.  Kao važnu komponentu nemačkog sistema studiranja dodao je to što takav model pruža studentima veću širinu i sposobnost da istoj temi prilaze na mnogo različitih načina, što kod nas nažalost nije slučaj, ali i povrh toga, on smatra da bi mešavina ova dva modela bila idealna.

Najlepša iskustva samog studiranja van zemlje jesu ona koja su u vezi upoznavanja drugih naroda, te se tako neke od najdražih Petrovih uspomene odnose na neke stereotipe koji vladaju o različitim državama i o kojima su se svi međusobno šalili, čak iako su mnogi bili tačni, kao na primer da su Nemci hladni, Italijani živahni, a Finci zatvoreni. Takođe, on posebno ističe ludorije koje su pravili Italijani  koji su uvek bili spremni za akciju, te su se već prvog dana odlučili da skoče sa mosta. Na svu sreću, niko nije bio povređen.

Još jedan dobar pokazatelj toga koliko se kulture međusobno razlikuju, najbolje govori jedan Petrov lapsus, kada je tamo svima redom čestitao Dan zaljubljenih zbog čega su ga pomalo popreko gledali, a njemu nije bilo jasno zbog čega sve dok mu jedna devojka nije skrenula pažnu da Nemci Dan zaljubljenih čestitaju samo svom partneru.

Kada je reč o lošim iskustvima, Petar je naveo dva, od kojih je jedno taj prvi dan kad je doputovao jer mu je sve išlo nizbrdo (iako se sutradan već sve promenilo na bolje!) i drugo, a to je njegovo snalaženje u kuhinji, gde je, zbog osetljivih protivpožarnih sistema, par puta slučajno aktivirao alarm, te se bojao da će mu doći vatrogasci i naplatiti odštetu za lažnu uzbunu. Sreća u nesreći je što mu se to nijednog puta nije dogodilo.

Za kraj, Petar je rekao da je, zahvaljujući studiranju u inostranstvu, izašao iz svoje zone komfora, pogotovu jer nije znao nemački, pa je morao usput da ga uči tokom studiranja, ali i zbog toga što je sazreo, postao sigurniji u sebe, ali i uživao u kulturološkim razlikama koje su na njega ostavile najveći utisak.

Ako ti je sve ovo zvučalo zanimljivo i želeo/želela bi da sam/sama vidiš kako je to otići na razmenu na jedan ili više semestra van zemlje, onda prestani samo da želiš i uradi to! Poseti sajt Univerziteta, pričaj sa profesorima na svom fakultetu i napravi jedan veliki iskorak, u čemu te Unbox tim svim srcem podržava! Ko zna, možda ćeš  jednog dana baš ti biti naš sagovornik koji će, poput Petra, sa nama podeliti svoju priču sa studiranja.

Do tada, čitamo se!