Burnout sindrom

Sindrom izgaranja (burnout) je termin koji se odnosi na osećanje iscrpljenosti, apatije i/ili besa usled stresa i frustracija na poslu, u školi ili na bilo kom drugom mestu. Američki klinički psiholog nemačkog porekla, Herbert Frojdenberger je prvi upotrebio termin „burnout“ 1970-ih godina.

Danas, postoje mnoge teorije koje se bave sindromom izgaranja i tiču se negativnih posledica – bilo po efikasnost na radu, pri učenju, ili po fizičko i psihičko zdravlje. Tako su socijalni psiholozi razvili najrasprostranjeniji instrument za procenu sindroma izgaranja, koji sadrži tri dimenzije: premor, cinizam i neefikasnost.

Neki drugi istraživači su se zalagali za model koji će se bazirati samo na premoru, smatrajući da je to glavna crta sindroma izgaranja. Do izgaranja, uopšteno rečeno, najčešće dolazi kod opšte preopterećenosti i stresa, a jedna od strategija da se to izbegne i prevaziđe je mudro upravljanje vremenom i prioritetizovanje.

Burnout sindrom ne izaziva samo previše radnih sati i obaveza. Loši međuljudski odnosi, česti konflikti, nepažnja, demotivacija i neusklađenost ambicija sa opisom posla takođe mogu dovesti do izgaranja.

Simptomi koji karakterišu ovaj sindrom mogu se podeliti u 3 grupe:

1. Emocionalni simptomi: gubitak motivacije, osećaj neuspeha i bespomoćnosti pesimistični i cinični stavovi, gubitak poverenja i samopoštovanja;
2. Ponašajni simptomi: izolovanje od drugih, projekcija, pad koncentracije;
3. Fizički simptomi: učestali umor, pad imuniteta, učestale glavobolje, bolovi u leđima ili mišićima, promene u apetitu, poremećaji spavanja.

Istraživanja pokazuju da su ovom sindromu najizloženije visoko odgovorne osobe, sklone perfekcionizmu, niske frustracione tolerancije, sa izraženom potrebom za kontrolom. Pored toga i osobe koje se bave pomagačkim profesijama koje zahtevaju brigu o drugima. 

Prevencija sindroma izgaranja se najpre bazira na učenju prepoznavanja znakova i simptoma, a zatim na izbegavanju opsedanja poslom ili nekom drugom aktivnošću, radom na međuljudskim odnosima i jačanjem emocionalne pismenosti.

Savremeni način života zahteva od nas da posedujemo sposobnost suočavanja sa mnogobrojnim zadacima i izazovima, ali pored urođenih predispozicija i osobina koje nam u takvoj borbi sa izazovima pomažu, bitno je da se i efikasno upravljanje vremenom može naučiti i vežbati, o čemu je bilo već reči u jednom od naših prethodnih tekstova.

Nadamo se da ćete se, ukoliko ste se pronašli u opisu Burnout sindroma, uz pomoć ovih par saveta brže i lakše sa njim izboriti.

Do tada,
#čitamo se! 😌